Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАК/УЛТЕТА

јавном дугу, као и дуговањима Друштву јужних железница (Дунав —Сава Јадран) (21). в) ВиимбстЈЗпни споразуми и конвбнцхсјб. СФРЈ cg сматра обавезном према свим државама-потписницама вишестраних конвенција и споразума чији je потписник била и Краљевина Србија. Депозитари вишестраних конвенција и других колективних споразума приликом приступала или отказа од стране других држава или било којих других промена у вези са одговарајућим споразумом редовно обавештавају Југославију за све међународне акте које je потписала Краљевина Србија. Ове промене се региструју на уобичајен начин као и за све друге вишестране конвенције Jyгославије у „Службеном листу СФРЈ“. Службено обавештење обухвата промену у вези са важењем вишестране конвенције односно споразума о којој обавештава депозитар као и кратку констатацију када je конвенција у питању потписана, ратификована и објављена за период пре Првог светског рата, између два светска рата и после Другог светског рата. Навешћемо неке примере: Биро Сталног арбитражног суда у Хагу обавештава ФНРЈ као чланицу хашких конвенција за мирно решавање међународних спорова од 1899 и 1907 о променама у вези са чланством држава у Суду (22); ФНРЈ je участвовала у изменама Конвенције о филоксери, потписане 3 новембра 1881 којој je Краљевина Србија приступила 27 јуна 1884 (23); Холандска влада обавестила je владу ФНРЈ да Демократска Република Немачка примењује Декларацију о забрани употребе зрна која ce лако распрскавају или шире у људском телу (Декларација о употреби дум-дум метака), донету на Првој хашкој конференции 29 јула 1899 a чија je потписница и Краљевина Србија; итд. (24). Вршећи упоређење са преузимагьем права и обавеза која су произилазила из разних уговорних односа пре и после Првог и Другог светског рата, може се доћи до извесних закључака: После Другог светског рата преузети су у начелу сви уговори и обавезе Краљевине Јутославије. После Првог светског рата случај je био мало другојачији. Преузети су међународни уговори и обавезе Краљевине Србије а само финансијске обавезе Краљевине Црне Горе, пошто за оним другим није било потребе jep je број двостраних и вишестраних уговора и конвенција Краљевине Србије који су проширени на целу територију Кражевине СХС био знатно већи. И после Првог и после Другог светског рата Краљевина СХС односно ФНРЈ могла се ослободити по својој сопственој вољи ранијих двостраних уговора са непријатељским државама односно оставити их на снази. После Првог светског рата уговорним путем je регулисан статус ранијих уговора и обавеза Краљевине Србије. Сагласно чл.

(21) Споразум са представницима Заједничке касе о регулисању југословенске квоте у аустро-угарским дуговима од 28 октобра 1960 (Додатак „Сл, листа ФНРЈ“, бр. 5/1961); Споразум о регулисазьу француских финансијских потраживања од 2 августа 1958 за део Југославије у Отоманском јавном дугу-) Додатак „Сл. листа ФНРЈ“, бр. 61959) ; у току су преговори око дуга Друштву Јужних железница (Дунав—С ав а — Ј адран).

(22) Збирка уговора ДСИП. (23) Додатак „Сл. листа ФНРЈ“, бр. 6/1955. (24) Додатак „Сл. листа ФНРЈ", бр. 12/1959.