Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

првостепени орган, мора прво користити жалба јер би се тако без управног опора код другостепеног органа могла та ствар решити у сагласности са пресудом. Браниоци овог другог гледишта губе из вида да поновно подяошење жалбе у правей само одуговлачи извршење пресуде јер странка мора сачекати не само доношење првостепеног решења већ и истек рока у коме je другостепени орган дужан донети решење по жалби против новог управног акта који није сагласан са пресудом. Све су то разлози који говоре у прилог увођења скраћеног поступка кад je у питагьу управни спор који се решава по тужби против управног акта који ните сагласан и примедбама у погледу дог.т.удка. Кад je Љуба Радовановић пре рата указивао на потребу увођења овог поступка он je исправно истицао: „Друкчије поступайте затворило би и појединца и Државни савет у један круг непрестаног окретагьа око исте ствари све дотле, док управна власт не би сама прекинула ту игру и престала са издавањем нових решегьа“ (16). Све до овог ГБреднацрта Закона о управним споровима ситуација je остала иста па су и ови разлози за увођење скраћеног поступка умесни. Међутим иако данас по Преднапрту Закона о управним споровима више не би могло бити наведеног непрестаног окретавьа око исте ствари jep je Преднацрт прописао и могућност да сам Суд под одређеним условима непосредно изврши пресуду и поред тога било би корисно прихватити у овом поновном управном спору по истој управној ствари наведени скраћени поступак јер обезбеђује брже извршегье пресуде и остварење права грађана. 6. Иако Преднацрт Закона о управним споровима свакако својим новим одредбама у погледу поступка за обезбеђење обавезности пресуда донетих у управним споровима доприноси да се појача заштита обезбеђења обавезяости пресуда било би корисно ако би се пре изгласавања дефинитивног текста новог Закона о управним споровима имала у виду наведена још увек спорна питања. Све што би још допринело обезбеђен>у обавезности пресуда донетих у управном спору само би више штитило начело законитости и права грађана.

Д. Ђ. Денковић

(16) Љ. Радовановић; Санкције за неизвршење одлука Државног савета, ст. 240.

313

ДИСКУСИ JA