Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

336

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Полазећи од таквог становишта примењен je и одговарајући метод излатања. Најпре су размотрене основне чињенице о саобраћају и саобраћајном праву. После тога je изложено унутрашње и међународно саобраћајно право, да би на крају било обрађено саобраћајно пословно право као део униформног саобраћајног права. Цела материја je иначе изложена у три дела и дванаест глава, чему je додат исцрпан преглед важнијих текстова и литературе. 2. Начелна разматрања о саобраћају као појави у историји, друштву, држави и међународној заједници дата су на доста простора у једном широком општем погледу већ у уводним објашњењима. Саобраћај ce у његовом најопштијем значењу дефинише као активност организована и срачуната на омогућење рационалног савлађивања времена и простора за разне друштвене потребе које изискују или имају за последицу физичко кретање људи, материјалних и нематеријалних вредности. На подлози таквог његовог одређивања, поред анализе његовог политичког утицаја на друштво и наглашавања његових јавноправних аспеката и међународног карактера, у овом делу кньиге се подвлачи значајна економска вредност саобраћаја као специфичне и аутономне привредне активности. Не .негирајући разликовање између јавног и тзв. саобраћаја за сопствене потребе, истине се као важно уочавање да je он у јутословенском друштву претежно из чисто државне прешао у друштвену сферу надлежносги, што му даје нове карактеристике али и отвара нове проблеме. Полазећи од тога да je саобраћај у основи једна изведена категорија друштвених односа, аутор налази да и саобраћајно право представља изведену грану права из постојећих у саобраћају. Али и одмах томе додаје да се саобраћај развија по сопственим законитостима, следствено чему и саобраћајно право има своја аутономна правила и представља једну аутономну правку облает. Саобраћајно право он дефинише као „правку облает регулисања саобраћајне активности у друштву и део правних наука који се бави проучавањем тог регулисања. То je правни систем који има за предмет саобраћај као специфичан инструмент друштвених односа којим се постиже физичко савлађивање растојања у простору и тиме задовољавају разни друштвени односи који за тим имају интереса“. Или другим речима: као предмет саобраћајног права писац означава институте који дају правни оквир саобраћају, правые послове и друге правке односе у саобраћају. 3. Први део књиге посвећен je приказу и анализи оквира саобраћајног права. Анализирајући светски простор са гледишта савремених друштвених односа, писац изражава мишљење да својинска схватања, тицала се она појединаца или носилаца сувереностд, бомпликују друштвене односе у целини, па и могућност саобраћајних односа и више-магье коче његов развој. Зато сматра да je читав простор данашњег света, без обзира на настањеност или ненастањеност, основаније узети као неку врсту огромне res communis omnium, communis propriétés. Међутим простор као целина се не појављује у светским одноеима па ни у међународном праву. Простори данашњег света који у најширим размерама могу да служе саобраћају физички се одељено разликују на копнени, водни и ваздушни и као такви налазе у разним режимима, што има утицаја како на режим саобраћаја у целини, тако и појединих његових видова. Све то се на један шири начин засебно и ближе анапизира кроз општй правьш режим ових простора и посебно са гледишта саобраћајног права, не мимоилазећи ни најновије проблеме космичког и астронаутичког права. Што се тиче унутрашњег саобраћајног права, оно je по аутору двојаког карактера; јавноправног и привредноправног. Јавноправно законодавство домаће државе односи се, пре свега, на личности које учествују у саобраћају, као и на саобраћајна средства и путеве. Држава, осим тога, сходно природи саобраћаја интервенише при постављању општих услова пословања саобраћајних привредних организација и при одређивању цена њихових услуга (тарифе). Ради обезбеђења регулативе и инспекције, до-