Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКГУЛТЕТА

данас чињеница која се не може порицати и са кодом се мора рачунати ако ce xohe бити на терену реалности. Водећи рачуна о тим разликама и чак рачунадући са њима као битним елементима, може се говорити о савременом човечанству и о коегзистенцији. То, другим речима, значи да, говорећи о савременом човечанству и о коегзистенцији, треба знати, и рачунати са чињеницом да данас у свету постоде државе са различитим дурштвено-економским уређењем, да данас постоји различила идеолопжа схватања како у свакод по ј едино ј држави, односно у сваком народу тако и у целини човечанства; да данас постоде државе економски развијене и оне које су недовол>но развијене или чак сасвим заостале у своме економском развитку; да данас постоде народи коди већ вековима живе у сводим независним државама и народи који су тек основали односно изборили се за своду незавиону државу, при чему има дош доста милиона људи коди живе у колонидама и коди се дош боре за своду надионалну независност; да данас постоде народи са врло развиденом савременом културом, праћеном по правилу и изванредном индустридализацидом, и: народи чиди степей културе ниде довољан да би и они развили своју привреду а посебно индустриду; да данас постоде знатне разлике у развитку саобраћадних средстава у подединим деловима човечанства; да, дедном речју, данас постоди низ разлика у многим правцима са кодима се мора рачунати када се говори о савременом човечанству. Дли не само са гьима рачунати него и радити на њиховом превазилажењу и отклањању у правцу стварања деднаких услова свим народима за њихов развитак, попгто само развитак свих народа може обезбедити развитак човечанства као целине, при чему они коди се у данагшьем моменту налазе у стању јаче развидеыости треба и морају да помокну бржи развод яеразвидених, недовољно развидених и заосталих земал>а, дер без њиховог развитка не само да не може бити протрес за човечанство као целину већ ће нужно бити угрожен и даљи развој у овом моменту развидених земаља. У тим аспектима може се данас не само говорити о коегзистеяциди него и радити на астварвњу јединства света дер ни коегзистенцида ни дединство света нису дедна статичка категорида већ израз дедног динамизма коди тече и чиди ток треба управљати у правцу прогреса човечанства као целине и свих људи целог човечанства. Другим речима, на остваретьу мирољубиве и активне коегзистенције, а преко ње и кроз њу и на ј единству света, у условима сваког подединог момента, треба радити начтшпма и средствима коди одговарају сваком поједином моменту a управљајући све те делатности на решавање актуелних и евентуално критичних проблема сваког подединог момента. На тад начин коегзистенцида мора да буде дедан постулат и императив савременог човечанства и савременог човека коди жели мир да у њему остваруде дал>и прогрес човечанства и човека дер управо само кроз тад прогрес поновимо дош деданпут, човевечанство у целини и сваког човека може се остварити коегзистенцида, па према томе и дединство света, а све то у правцу ослобођења човека од свих немања и од свих угњетавања, посебно у правцу ослобођења човека од његове екоплоатациде од стране других људи. А то све само у пунод слобода и деднакости сваког народа и свих л>уди, цри чему та два услова