Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КОМИСИОНИ ПРАВКИ ПОСАО STAR DEL CREDERE

103

Француски трг. зак. не садржи чланове, о комисиону star del credere али француска пракса познаје ову клаузулу (24). Тако, на пример, трговачким обичајима тржишта у Марсељу сматра се да je у комисионој продаји шећера комисионар увек преузео гаранцију del credere (25). Француска наука сматра да комисионари на берзи, познати под именем agents de change, редовно послују као да су са својим налогодавцима закльучили уговор star del credere. За извесне писце и комисионари превоза (шпедитери) одговарају аутоматски и за извршење обавеза трећих лица. Итал. грађ. зак. (чл. 1736) перед битних обележја комисиона star del credere гаранције за успех посла и повећане награде комисионара ■садржи и оригиналку одредбу према којој провизију „у недостатку обичаја одређује судија по правичности.“ По схватању италијанске праксе комисионар del credere по извршењу обавезе свог сауговорача из купопродаје стиче права комитента према трећем лицу (26). Ова суброгација je последиЦа концепције италијанске правые науке према којој комисион star del credere представља једну врсту јемства. Англо-саксонско право такође користи клаузулу star del credere за појачање одговорности агента у установи agency (27). Трговачки закони старе Југославије имали су исто тако одредбе о комисиону star del credere. Према овим одредбама „комисионар дужан je одговарати као непосредни дужник за платежне или оне обавезе странке с њима уговарајуће, ако je то на се примио или му принадлежи одговорност полаг обичаја трговачкога владајућега у мјесту пословања његова (28). Као и друга права, наше предратно трговачко право je комисионару del credere признавало посебну провизију. Схватања правке науке такође нису одударала од већ изложених концепција о комисиону star del credere. У погледу правне природе, овог уговора рекло би се да je преовладавало убеђење да je реч о врсти јемства (29). У нашем позитивном праву нема нових прописа о комисиону star del credere. Међутим, ова корисна клаузула ce примењује y комисионој трговини између наших привредних организација у унутрашњем и спољнотрговинском промету па ce поставља и питање њеног регулисања. Као и у другим питањима комисиона, излаз je нађен у правним правилима са-

(24) Одредбе о уговору „star del credere“ садржала je Уредба од 5 новембра 1946 али je она била укинута 30 априла 1948.

(25) AIX, 29 avr. 1866, Journ. Marseille, 1867. 1. 143; Aix, 23 nov. 1937, D. H. 1937. 105. (26) App. Trento 27 marzo 1956, Redrini c. Zanchi, Giust. civ. Mass. app., 1956, 18.

(27) „Агент одговара за штету коју принципалу учини треће лице неиспуњењем своје обавезе. Уколико je агент прихватио обавезу „star del credere“ без обзира што уговор нире закључен у писменој форми (Sutton v. Grey (1894), 1. Q. В. 285, cit. Stlv, s, 197). (28) Чл. 376 Хрватског трг. закона; такође: чл. 370 Словеначко-далматиноког и чл. 389 Босанског трг, закона.

(29) Стражгъицки : Предавагьа из Трговачког права, 111 дио, Трговачки послови, Загреб, 1921, Тумач Трговачког закона, Загреб, 1937, с. 100 („ВЬегово je земство непосредно и особно“); Винтер: Трговачки закон, Тумач Законском члану XXXVII, Осијек, 1912, с. 504 („ . . . Комисионар јемчи комитенту као особый дужник за испуљен>е погодаба“); др. Ф. Врбанић: Трговачки закон, Загреб, 1893. с. 347 (говори о јамству star del credere); такође О. Госпавић: Трговинско право, Београд, 1938, с. 329. Насупрот овоме: С. Радојчић: Основи трговачког права, Београд 1926, с. 156 („Погодба del credere у ствари je само једна врста осигурања“).