Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

102

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друга ствар што комитент некада неће ни тражити да упозна сауговорача из купопродаје, уколико му je свеједно са ким комисионар уговара. Али, уговор са трећим лицем мора постојати jep je то услов за добијање редовне провизије, исто онако као што je гарантовање извршења тог уговора услов за добијање ванредне или допунске провизије. Овим смо зашли у друго дејство комисиона star del credere, везано за обавезе комитента према комисионару. Реч je о награди комисионара која се обично уговара у два пута већем износу него у редовном комисиону. Поводом овог дејства у правној науци се расправља да ли je довољно да странке уговоре двоструку провизију од уобичајене па да уговор буде сматран за star del credere. Нама изгледа да сам износ награде не доказује већ само наговештава да je уз уговора евентуално преузета и поменута клаузула. Због тога мислимо да суд, перед награде треба да анализира текст и околности уговора и тако утврди да ли комисионар заиста гарантује извршење чинидбе од стране трећег лица или je реч само о већој награди. (22) Иначе, закључивање уговора star del credere не утиче на остала права и обавезе комисионара и комитента. Чуваше интереса комитента, поштовање његових инструкција, обавештавање, пажња уредног трговца и остале дужности редовног комисионара подједнако важе и за комисионара del credere. Независно од одговорности за неиспуњење чинидбе од стране трећег лица, комисионару остаје његова редовна одговорност за штету коју причини комитенту неизвршењем својих обавеза у току остварења комисионог налога. У погледу правних односа између комисионара и трећег лица као и комитента трећег лица такође нема одступања од редовног комисиона. Треба једино напоменути да je у случају овог другог односа комитент манье заинтересован за непосредну везу са трећим купцем или продавцем jep нема потребе да се овоме обраћа, будући да му клаузула star del credere обезбеђује извршење купопродаје на ефикаснији начин. 5. Већина трговачких закона у свету изричито помиње star del credere. Међутим, овај комисион није непознат ни правима осталих земаља у којима се поменута клаузула уговара на основу трговачких обичаја. Немачко трг. право предвиђа одговорност комисионара за извршење обавеза трећег лица са којим je уговорио за рачун комитента „ако je прихватио ту одговорност у уговору или ако ова произилази из обичаја места, у коме je комисионар настан>ен“(23).

(22) У француском праву висока провизија je претпоставка комисиона „star del credere“. На праксу je утидала пресуда суда у Тулузи (Toulouse, 27. nov. 1369, Вес. Slrey 1870. 2. 236). Међутим, одсуство специјалне награде не значи аутоматски да комисионар није „star del credere“ ((Paris, 16 avr. 1953, „Rev. trim. dr. com.“ 1953, 724, no. 10, obs. Hémard). Насупрот овоме, ево образложења једне одлуке из италијанске судске праксе; „Износ провизије није елеменат који je способан да укаже на чињеницу да je реч о специјалној награди за гарандију коју je комисионар или агент преузео за добар крај посла“ (App. Roma, 13 agosto 1959, Soc. Univertex C. Balleri, Giust. civ. Rep., 1959, v. Mandate, no, 6).

(23) Чл. 394 Нем. трг. зак. Сличне одредбе садрже и чл. 430 Швајц. зак. о облигацијама; чл. 275-д Руск. грађ. зак.; чл. 264 Португ. трг. зак.