Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

САВРЕМЕНИ ГРАЂАНСКИ ЕКОНОМИСТИ О ПРОБЛЕМИМА РОВНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СОЦИЈАЛИЗМУ

I. l. Еволуција општег става грађанске економске науке према социјализму. Теоријски ставови грађанских економиста о робној производњи у социализму и дискусији ко ja се о тим питањима води у сопијалистичким земљама представљају функцију општег односа грађанске економске науке према социјализму као друштвено-економском систему. Са своје стране, овај однос није увек био исти, већ се мењао и еволуирао, како са унутрашњим развитком грађанске економске теорије, тако и са променама које су настајале унутар капиталистичких и социјалистичких земаља и у развоју иьихових међусобних односа. Прва реакција капиталистичког света на стварање новог друштвеног уређења у царској Русији 1917 године била je оружана интервенција, усмерена на уништење нове власти и повраћај капиталистичких производних односа. Неуспех ове акције учинио je да се у каснијим етапама развоја облици притиска на нов систем измене, али негативан став према њему и настојање да се он што више изолује и ослаби, а у погодном тренутку можда и ликвидира, остаје дуги низ година основна мисао водећих капиталистичких земаља. Шта више, такве идеје могу се наћи и у савременој етапи друштвеног развоја појединих капиталистичких земаља. У економској науци овакав општи став према социјализму као друштвено-економском уређењу изразио се у настојањима да се социјализам као систем деградира и теоријски прикаже као инфериоран у односу на „систем слободке привр еде“, тј. капитализам. Општу основу ставова који социјализму негирају било какву вредност, са импутацијама да не само ограничава иницијативу појединаца у привредном животу, већ истовремено гущи и сваку слободу личности и као такав се изједначава са тоталитарним друштвом, представља теоријска концепција која капиталистички друштвени поредак сматра општим, историски непроменљивим, „природним" обликом друштвене организације људских заједница. Док je у доба класичне школе овакав некритички однос према сопственом друштвено-економском систему до извесне мере био објективно условљен и као такав могао бити схваћен, будући да се капиталистички систем налазио у успону и да je у то време представљао најпрогресивнији облик друштвене организације привредног и друштвеног живота, третиранье капиталистичког система као природног и надисторијског поретка већ од половине прошлог века добија све изразитије вулгарни и апологетски карактер. Од истраживања објективних друштвених процеса и проблема које он рађа, грађанска економска наука се све више оријентише у правду дубиозних испитивања психолошког односа потрошача према материјалним добрима, што je класична школа прећутно а марксистичка економска наука изричито искључивала из специфичне области економске науке,- Иако су оваква истраживања дала извесне резултате и до извесне мере могла послужити у парцијалним истражгшањима понашања микро-економских субјеката, овакав приступ проблемима привредног живота завршио се потпуним неуспехом у покушајима да дефи-