Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕТОДИ ИЗУЧАВАЊА ПРАВА

43

Догматика je конкретна наука, тј. она утврђује конкретну садржину једног датог права, на поједињавајући, а не уопштавајући начин. Но, догматика утврђује не само непосредну садржину права и његову садржину вишег реда, тј. с једне стране, особите окупове мисли, састављене по нарочитим законима, који чине посебне правке појаве, правка бића, правке установе, као и везе, конкретне, којима се ове мисли повезују у ова правка бића. С друге стране, и ова бића се повезују нарочитим везама у више бића и тако се добија цела једна врло сложена скупина правних бића везаних нарочитим везама. 2. Нормативна теорија права. Нормативна теорија права je уопштавајућа наука она открива она својства права која су општа, заједничка и нужна свим правима која постоје и која се могу замислити. Она ово открива уопштавајући резултате до којих долази правка догматика, као поједињавајућа наука о праву и њен однос према овој исти je као однос између сваке уопштавајуће и поједињавајуће науке. Сходно изложеном, теорија права има два задатка, које испуњава методом уопштавајуће апстракције резултата правке догматике. Први je задатак да открије састав сваког права, тј. да утврди правка бића, како нижа тако и вита и највиша, која се садрже у сваком праву, која су општа свим правима. При том она треба да утврди и да су сва та заједничка бића и нужна или су само нека од њих за право нужна. Ово она утврђује коришћењем резултата узрочно-објашњавајућег проучавања права, одн. упоређивањем идеалног модела чистог права са стварним правом, као што смо поменули раније. Кад утврди ова бића, она одређује и њихове појмове. Други њен задатак je да утврди везе које повезују ова бића у право као посебан нормативан поредак и да, утврдивши их, одреди законе тог повезивања, тј. формулише исказе о тим везама, трудећи се опет да утврди да ли су све те опште везе и нужне. Ових веза има две врсте једне су везе састава (структуре), тј. везе статистичке, којима Се правка бића повезују у правки систем; друге су везе функционисања (динамике) права, тј. везе које повезују ова правка бића у њиховом функционисању. Тако, нпр., правни однос нужно захтева постојање правних субјеката и утврђивање ова веза je статичка веза састава. Међутим, функционисање права као посебног поретка који регулише односе међу људима захтева постојање правних аката, a извршење правног прекршаја захтева примену правке санкције, и такве су везе динамичке. Ове везе нису узрочне него су управо нормативно, јер једно правно биће нужно захтева да постоји и друго правно биће с којим je оно нормативно везано. У узрочној стварности, међутим, ово друго правно биће не мора исто тако нужно следовати првом бићу, тј. узрочне везе се не поклапају с нормативним, па се зато мора ј у разликовати и методи њихова изучавања нормативне везе се не могу изучавати узрочним методима, као ни обрнуто. Зато je и неоправдано порицанье било једног било другое метода у изучавању права, јер су оба потребна за одговарајуће правне појаве.