Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

252

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

остварења почетног циља, тј. демократизације власти, њеног приближавања народу, јер je сва некадања власт среза сад усредсређена, додуше, у општини, али je зато општина велика колико и бивши срез. Уствари, •само je срез изменио име и сад се назива општином. Но, уствари je стање и горе, jep je у ранијем систему општина у оквиру бившег среза имала извесна самоуправна права која сад, у оквиру данаппье општине, немају те бивше општине, које се сад називају месне заједнице. По мом мишљењу, овакав негативан ток последица je недовољног •социолошког проучавања питања одређивања величине наше општине. Потребно социолопшо цроучавање, мислим, показало би несумниво две ствари које треба поправити. Прво, општине су постале превалике да би у гьима могло ефикасно да се врши самоуправљање, а то значи да су вештачки спајана , насеља између којих нема довољно снажних и бројних друштвених процеса да би ce спојила y једну општину, као и да je број становника превелики да би се ефикасно могло вршити рнако интензивно самоуправљање какво се замислило, jep становници, особито на нижем стушьу културе, опште и политичке, не могу имати преглед послова којима треба да управљају. Друго, традиционалне, органски израсле самоуправљачке јединице, села, изгубила су један део својих самоуправних права и са стушьа самоуправна јединице која има власт сведена на месну заједницу, која нема никакву власт. Зато ми се чини да je један од најважнијих практичних задатака наших социолога у области помоћи правилном развоју нашег система самоуправљања управо у томе да се приступи конкретном изучавању разграничења наших општина и других ужих и ширих самоуправних територијалних јединица. Добронамерне, али очигледно практицистички засноване одлуке политичких и других органа у овој области треба што пре да се измене сагласно резултатима ових проучавања. Да и не говоримо о великој штети коју непрекидно мењање граш-ща општина изазива стварајући сталну нестабилност. Разуме се да уз ово треба додати и помоћ социолога у одређивању самоуправљачких ј единица у оквиру привредних и других радних организација. Свеет о потреби учешћа социолога у овим задацима треба да се развије што пре, а наши млади социолошки кадрови би можда у току свог школовања требало да добију чвршће теоријско и практично знање које би им омогућило успешно извршаванье оваквих задатака. Из наведених примера се јасно види како je одређивање самоуправљачких ј единица првенствено социолошки задатак, заснован на тачном утврђивању процеса који везује људе и одговарајуће скупине и њиховог броја, природе и значаја за друштво. 111. .Показано je како решење питана хоће ли се у неку скупину увести социјалистичко самоуправљање зависи од социолошког проучавања значаја самоуправљања у тој бкупини за изградњу социјализма. Кад ce, пак, такво самоуправљање уведе, појављује се питање његовог облика и његове садржине. И једно и друго питање друштво, одн. држава, може више или мање регулисати, а мера овог регулисања такође треба умногоме да се заснива на односима социолошким изучавањима. Овде ћу изнети само најкраће напомене о томе.