Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

430

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дералног уређења свака држава САД доносила своје прописе или се ослањала на своје судске прецеденте, Промет робе у најширем смислу речи je достигао такве размере не само између 50 држава САД него и између САД и иностранства, да je било крајње време да се ова значајна облает регулише на начин који he најбоље да одговара савременој робној размени.

Др.

Јелепа Вилус

ТРАЖЕЊЕ ОБАВЕШТЕЊА ПО ЧЛ. 65 ЗАКОНА О УПРАВНИМ СПОРОВИМА

При расправљању управних спорова наши врховни судови траже обаваштења од надлежних органа и организација о разлозима због којих они не поступају по правоснажним гфесудама тих судова, иако су за њих обавезне у смислу чл. 4 Закона о управним споровима. Врховни судови овакву праксу углавном заснивају на чл. 65, ст. 2, ЗУС према коме суд по пријему уредног захтева странке за издавањем уцравног акта, којим би се заменио управни акт надлежног органа или организације, има дужност да затражи од тог органа или организације обавештење о разлозима због којих управни акт није донет. Рок за тражење обавештења. Према чл. 65, ст. 1, ЗУС рок у коме je суд дужан да затражи обавештење од надлежног органа везан je за постојање захтева странке за издавање управног акта. Ако je захтев странке уредан, суд ће своју дужност извршити одмах по пријему захтева странке односно без одлагања. Не би се могло бранити схватање да постоји само дужност суда да тражи обавештење а да рок у коме он то треба да учини није одређен. Рок je чврсто везан за постојање захтева странке jep je у наведеном пропису речено: „по таквом захтеву суд ће затражити од надлежног органа обавештење [...]“. Међутим, иако законодавац не употребљава термин „по поднетом захтеву“, што би значило да je суд дужан да тражи обавештегье одмах односно без одлагања по поднетом односно примљеном захтеву, већ употребљава термин „по таквом захтеву“ своди се на исто jep „такав захтев“ je у ствари „поднет захтев“. У пракси, наши врховни судови и њихова одељења углавном тако и поступају. Захтев странке. Из стилизације чл. 65, ст. 1 и 2, ЗУС произилази да захтев странке не може бити упућен на тражегье обавештења већ само на издавање управног акта. Траженье обавештења je искључива дужност суда и странка нема са тим никакве везе. Планом 65, ст. 2. ЗУС прописан je у ствари поступак суда ако надлежни орган у прописаним роковима не донвсе нови управни акт а странка поднесе захтев суду за издвајање тог акта. Према томе, странка која je безуспешно покушавала да добије