Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

440

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да бира посао или занимање, пошто je реч о заосталој, натуралној привреди (5) ко ja са своје стране не може стварати услове (по економским законитостима важеће привреде) који би раднику омогућили такве захтеве да он може стварно бити уживалац некад и голог запослења а тим пре не стварног права на рад (6); друго, неписменост радне снаге спречава остварење неких могућности када се оне појаве у вези са правом на рад у одређеном делу Африке, итд. Упркос таквом стагьу и конкретним последицама стоје осетне тенденции е у привредном развитку ка облицима социјалистичке привреде и социјалистичког управљања. Овај проблем се поставља црако разних уставних прописа нарочито у Алжиру, УАР, Кенији, Гани, Гвинеји, Мапију и др. које ce данас сматрају прогресивнијим од неких других земаља у Африци. Међутим, стоји и чињеница да су поједине државе Африке у далеко бољој економској ситуацији по степену свог економског потенциала од, на пример, горе побројених прогресивних али се, с друге стране, не могу уврстити у тако прогресивне државе. За овај пример поменућемо Обалу Слоноваче и Сенегал од бивших француских колонија а Танганьику, Сијера Леоне и Нигерију од бивших енглеских колонија. Поред тога, стоје и одредбе (поред назначених тенденција) о праву на рад у неким уставима (Види уставе: Алжира из 1963, чл. 10; Сенегала из 1961, чл. 20; Камеруна из 1960, у преамбули; Дахомеја из 1959, у преамбули; Нигера из 1960, у преамбули; Мадагаскара из 1959, у преамбули; Малија из 1961, у преамбули; УАР као принцип, Устав УАР, Збирка нових устава, Институт за упоредно право, Београд, 1961). Са чисто правног или позитивноправног конституционалног гледишта, позиције које произилазе из овог вида регулисања идеја права на рад у напред поменутим уставима указују на три димензије права на рад: прво, срећемо уставне одредбе права на рад уврштене у групи уставних грађанских права какав je случај, на пример, у најпрогресивнијем уставу Африке алжирском који гласит „Гарантује се право на рад и бесплатно образовање“. У том смислу и чл. 16: „Република свакоме признаје право на пристојан живот и на праведну расподелу националист дохотка“ (7); друго, много више се, међутим, право на рад среће као формула у преамбули неких устава (примера ради: поменућемо само уставе; Малија, Мадагаскара, Нигера и др.). И, најзад, извесно je и делимично предвиђање права на рад као принципа неких: устава. Дакле, сви ови ставови јасно и без изузетка указују да се идеја права на рад појавила и да се она као, таква и данас налази у оквирудруштвено-политичког уређења Африке у свом суженом облику. То се нарочито види из тога што одредбе права на рад немају потпунију са-

(5) М. X. Радинскиј: Социјалние сдвиги в Тропическој Африке после второ! мировној војни, Москва, 1960, с. 17.

(6) М. Маришић: Путеви ослобођења Африке, Наша стварност, бр. 4, 1961, с. ,403.

(7) Сем тога, интересантно je указати на je дан став Програма Комунистичкепартије Алжира који говори о обавезности: „Политике пуыог запослења и ликвидације незапослености у складу са националним диљевима у области пољопривредеи индустрије“ (Програм КП Алжира, 1962, изд. ИРП, Алжирска револуција и н>ен& мере, „Документација“, бр. 1, 1964, с. 186).