Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

74

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФАКУЛТЕТА

од мале користи економској политици и сваком покушају расуђивања о објективним својствима и тенденцијама у свету економских појава. Зато су емпиричка исхраживања, одиосно методе на којима она почивају, нераздвојиво условлена и повезана са постојањем одређеног теоријског кондептуалног оквира, постојањем одређених економских категорија, модела, хипотетичних законитости, објекгивно испољених и теоријских консхатованих и објашњених, али различитог степена и снаге домашаја и дејства. На извесном степену развитка економске теорије и емпиријске методологије, емпиричка истраживања у ствари треба да служб верификацији теорије, a теорија дефиыисахьу све потхгунијих и савршенијих аналитичких инструмената (модела, стохастичких и каузалних законитости), како би се могла добити све потпунија и савршенија слика економске стварности тј. свих оних реалних економских законитости које делују, и свих оних економских и екстраекономских варијабнла (зависннх и незавнсних) које то деловање условљавају. 2. Општи проблема и гешкоће јединства теоријско-емпиријске анализе. Међутим, ако ствари тако стоје у начелу, у практичном остваривању неопходног и нужног јединства теоријско-емппријског приступања економским проблемима далеко смо не само од идеалне ситуације, већ често и од неопходног минимума координације и корелације теорије и емпирије. Разлог за то треба тражити како у специфичним тендендијама развитка политичке економије, посебно као теоријске дисциплине социјалистичких еконод!ских система, тако и у само) природи економске теорије. Са друге стране, разлоге треба тражити и у специфичним тендендијама одвајања и осамостаљивања емгшријских метода истраживања од економске теорије, што резултира у недоволној теоријској заснованости емппричких истражнвања и, следстпено, недовољној експлнкативној моћи у корисности резултата тако постављених истраживања како за општу економску теорију, тако и за примењену теорију, економгку праксу и политику. Оно што би економска емпиричка истраживања требало пре света да верификују и тестнрају, то je ва.ъаност хипотеза економске теорнје у погледу оквира деловаља одређених општих објективних економских закона, као и гьихових специфичних облика и пропорција деловагьа, а затим објективност садржаја и адекватност класификација одређених економских категорија и односа. Међутим, управо на овим фундаменталним Шlтањима економске теорије политнчка економија социјализма, као што je познато, задуго je била у врло конфузном стању. Постојање деловања објективних економских закона уопште, а посебно закона вредности, постојање једне теоријске дисциплине позитивног значења, било je све доскора темељнто оспоравано. Данае, када je тај спор више-магье превазиђен, и теорнјска економија поново добила своју одговарајућу функцију и значење, ипак још увек не постоји међу економистима-марксистима јединственије гледиште (а према томе не постоји ни јединствена теорија) о правој природи и економском значењу појединих економских закона који делују у социјализму. Друго широко поље тешкоћа састоји се у томе што je политична економија социјализма, поред позитивне, попримила у мањој или већој