Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМША И ЕКОНОМСКА ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА

75

мери и функције нормативне науке. Њен je задатак да формулише и нормативне принципе економског понашања и односа („економске оптимуме"). А управо на toiM питању настаје значајна појмовна и терминолошка збрка. С обзиром на различите концепције о економској функцији државе у социјализму и, следствено, односа економике и политике, а с обзиром на „прелазни карактер" многих економских категорија и закона у фази социјалистичке изградње, с обзиром на утица ј ииституционалног момента и на мање или веће интерферирање економске политике посредством планирања и административно-управног апарата у сферу економике економске категорије и закони, које политичка економија социализма открива и којима се служи, често су врло комплексног, али и недовольно прецизно одређеног и дефинисаног карактера и значења. Ово се најзад одразнло и у недовольно прецизној дефинисаности и одреВености односа између објективннх закона и теоријских категорија које открива и формулише политичка економија социјализма, и „закона”, економских „категорија” и „норми” које формулише конкретна економска политика појединнх социјалистичких земаља. Y таквој још недовољно одреВеној и устаљеној ситуацији, у којој je теоријска економија суочена са низом принцшшјелних проблема, оманула je њена функција пружања емпирнјској методологији одреВених и прецизно формулисаних концептуалннх оквира, закона и категорија, а самим тим je у знатној мери ограничена могућност да се путем емхшричких истраживања тестирају и верификују ставови полнтичке економнје социјализма. Jep je постало сложено и неодређено питатье, шта верификовати. Koje законе, које норме и принципе, које категорије? Y таквој ситуацији и емпиричка истраживања била су подвргнута еволуцији на врло специфичны начин. С једне стране, методологија емпиричких истраживања оријентисала се на извесне поступке који нису непосредно извирали из начела и концептуалних оквира марксистичке политичке економије, већ су проистекли из основа савремене граВанске економске теорије, или из специјалних поступака, које je развила савремена квантитативна праксеолошка анализа (оперативно истраживање, програмирање) С 1 ). Са друге стране, што je још значајније, емпиричка истраживања оријентисала су се на појмовни и концептуални апарат, настао из текуће економско-политичке праксе, који карактерише махом програмски, временски ограничен, нормативны, теоријски недовољно фундиран карактер, што je опет резултате таквих истраживања чинило двоструко ограничении: они нису довольна ни поуздана основа ни за тестирање теоријских закона, ни за оцену рационалности економско-политичких мера које су најчешће већ биле превазиВене када су емпиријски резултати н>иховог дејства били познати, 3. Специјалне тешкоће на страны политичка економије. Поред горших, рекли бисмо, општих проблема и тешкоћа, које су стајале на путу стварању неопходне научно фундиране везе измеВу економске теорије и економске праксе и емпирије, постоји, меВутим, читав низ проблема и тешкоћа, који произилазе из саме природе економске теорије као научне

(i) Поступке праксеолошке методологије не сматрамо орде ненаучным, веН место неадекватным, кеприлагод.ъквим характеру и кинцептыма марксистичке подтычке економије.