Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чавање међународних финансија као самосталног предмета који ce ( 6 ) ограничава на „финансијски аспект међународних економских односа.” Y објављеном Општем делу он проучава платно-билансни рачун, уравнотежење платног биланса, девизани („мењални") курс, међународне резерве те уравнотежење дугорочних платно-билансних неуравнотежености. Што би још обухватао пожељни посебни део, тешко je одредити. Углавном сличне проблеме проучавају и Р. Сгаменковић, В. Глишић, Б. Лађевић у књизи „Монетарни, платни и финанснјски аспекти светске привреде”, Београд, 1960, те L. Tharsis: Introduction to International Trade and Finance, New York—London 1955. Финансијских питања у међународним односима има још много више, зависно и од дефиниције јавних финансија и њиховог садржаја. Ни југословенска наука нема о томе јединствено гледиште ( 7 ). То би захтевало детаљну студију разних дефиницнја које су делимично шире, обухваћајући поред тзв. буцетских или класичних финансија баш монетарнокредитна питања заједно са осигурањем (осим чисто правног регулисања уговора о осигурању). Донекле ужа концепција проучава и монетарно-кредитну политику, те организацију монетарног и кредитног система, те платног промета, алн не обухваћа теорију новца и кредита препуштајући их политичкој економији, што je и наше гледиште. Класична дефиниција обухваћа и проблеме јавног кредита, али досада само са гледишта државе (у најширем смислу) као дужника, док je питање државе (и јавних фондова) као веровника у науди о финансијама углавном занемарено ( 8 ), још више питање државнпх гаранција, мада овп проблеми играју баш у међународним финансијама велику улогу. Y међународне финансије улазе, дакле, и бројна питања из јавних финансија у класичном смислу: узајамни оуџетски односи разних држава, њихови спољни приходи и расходи, финанснје меЬународних организација и интеграција, јавни кредит, репарације те друга питања у вези са ратном окупацијом и мировним уговорима, судбина државне, а евентуално и приватне имовине на окупираној територији, ликвидирање предратних узајамних обавеза и потражгшања, деблокирање секвестриране или блокиране имовине, одштета за национализовану гшострану имовину (заједно са другим државним мерама које погађају ту имовину), заштнта домаће имовине у нностранству, њена ликвидација и исплата, а у најновије време и растуће учешће домаЬег капитала у иностраюш те иностраног капитала у домаћим предузећима, које захтева и проучавање проблема финансирања, и његовог опорезивања. Исто тако се све више поставка гагтање трансфера зарада наших економских емиграната из иностранства те трансфер зарада иностраних стручњака и добнтн гшостраних ггредузимача од учешћа нашој привреди.

(6) L. с. стр. 7.

(7) Иза Л. Карлнја сада зашварају и Б. Јелчић и А. Роз.марић ознаку предмета као „ApVTiiTßene финанције" као адекватнији садашљем друштвено-полнтичком и фпнансијском систему."

(8) G. Zeitei: Staatliche Darlehensgewährung als Mittel der Finanz und Wirtschaftspolitik, Finanzarchiv, 1967, стр. 193—214.