Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕБУНАРОДНЕ ФИНАНСШЕ СА МЕБУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ПРАВОМ

87

Тиме прелазимо на врло старо питање опорезивања у меВународним односима, и то како непосредним тако и посредним порезима, који укључују и царине као најстарији облик опорезивања међународне трговине. Модернија јесте подела на порезе а) на доходак и имовину, б) на потрошгьу те в) саобрађајне порезе ( 9 ), или на порезе а) на постаыак (стицање) и б) употребу дохотка. Нарочито се ради о економским ефектима ( 10 ) и границама опорезивања, пре света у цнљу спречавања обично непожељног и ненамерног двоструког опорезивања ( u ). Y меВународним финанснјским односима важна je надаље финансијска политика (у ширем смислу него у нав. књизи Ј. Флереја), а поготову међународно дажбинско или фискално право, које регулише све меВународне односе у области дажбина. Овамо улазе националне као и конвенционалне норме (из билатералних или мулти\атералних конвенцнја) које регулшпу обрачунавање и наплату дажбина са елементима иностраностн, дакле дажбине које погађају интернационалне економске односе, нарочито спољну трговину заједно са меВународним ■ кредитами и улагањима те запошљавање странаца (фискално право страница). Ради се, дакле, о дажбннама које погађају поједине спољнотрговннске послове, странце (фискално право странаца) уколико стичу код нас својом делатношћу или на основу своје имовине (улагања) приходе и имовину или их троше ( 12 ), те наша физичка и правка лица са економским интересима у иностранству. Посебну пажњу заслужује, свакако, питање двоструког (или вишеструког) опорезивања, нарочито на подручју пореза на приходе, доходак и имовину (и на наслеВа), где услед примеие различитих, али и истоветних начела може доћи не само до двоструког већ и вишеструког опорезивања порезом на наслеВа. Мада je утврђивање разлога за постанак таквог опорезивагьа важно, слично и методи за његово избегавање (претходно спречавање или барем накнадно враћање или урачунавање плаћеног или можда само ослобоВеног иностраног пореза у домаћи порез), меВународно фискално право се не сме ограничити само на пнтање двоструког опорезивања, оно je, напротив, много шире. Неки ранији теоретичари су истоветили појам меВународног фискалног права са меВународним финансијским правом уопште. Тако се пребацује E. Isayu ( 13 ) да je својом дефиницијом тог права (прописи који одреВују територијалне границе финансијске власти државе) ограничио то право само на фискално право. Шира Липертова дефиниција ( 14 ) означава меВународно финансијско право као „скуп оних правних прописа који регулишу финасијскоправне односе у вези с иностранством” („mit Auslandsbeziehungen”).

(о) J. Ловчевић: Институције јавних финаисија, књ. права; Проблеми расхода, пореза в зајмова, Београд, 1963, стр. 113.

(io) .1. Ловчевић, 1. с., глава XIV,

(ii) О вишеструком опорезиваљу в. Ј. Ловчевић, I. с., гл. XV.

(12) Morylie je да плаћају исте дажбине као домаћи грађани, али постоје каткада и посебни прописи и дажбински облицн само за странце.

(13) Internationales Finanzrecht, Stuttgart 1934.

(14) G, Lippert, Handbuch des Internationalen Finanzrechts, 2. изд., Беч, 1928, стр. 1.