Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

92

АЫАЛИ ПРАВЫОГ ФАКУЛТЕТА

вање кредита, у односу на пореску снагу, али узимајући у обзир и друге обавезне расходе, схање монетарних резерви и плахыог баланса. Ово важи нарочито у тренутку одобравања зајмова, али и пролонгација, те потпуыог или делимичног одлагања плаћаља. Као резултат компаратнвних студи ja, приличну једнообразност у меЬународним кредитним и платним односима обезбеђују Женевске конвенције о чеку и меници, Једнообразна правила и обичаји за документарне акредитиве (ревизија 1962), Једнообразна правила (Међународне трговинске коморе) за инкасо трговачких неправа (1958), за зајмове Светске балке њезина правила о зајмовима ( 2S ), међународна осигурања у поморству, нпр. Lloydove полисе. И Incoterms тумаче неке финансијскоправне појмове. Компарације буџетских питања, дажбина, јавних дугова и платежне способности поједине или више држава морају бити што комплексное, те водити довољно рачуна о економској и социјалној структури, као и о YKyiiHOiM друштвеном производу и нацноналном дохотку, те морају базирати на поуздантш и упоредљивим статистичким подацима. 111. Односи буџета, фондова и установи са uno странет в ом. • Овим значајним односима наука о финансијама посвећује релативно малу пажњу, делимично због теже приступачности одноеннх података, мада се често ради о већим износима који могу бити значајни и за платнн биланс (САА у Вијетнаму) и који задовољавају одређене текуће или инвестиционе колективне потребе или служе отплати дугова за раније задовол>ене потребе. С друге стране, не смемо занемарити ни приходе који притичу из нностранства за финансирање хекућих потреба или у виду кредита. И за ове приходе и расходе мора важити начело рацноналног прикупљања и трошења да би се постигли жељени циљеви. Значење ових npuxoóa, и нарочито расхода, расте са све вейим учешВем и наше државе и привреде у светској привреди, све теппьим везама са суседним државама, као и са све бројнијим међународним организацијама, нарочито OYH и њезиннм специјализованим агеншгјама, укључујући међународне финансијске институције. Неки приходи из иностранства ce појављују и у финансијама наших управних органа, неких установа (завода) и друштвених фондова, укл>учујући средства федерације за инвестиције. Посебно поглавл.е посвећено je и (нашим) инострашгм дуговима, али и приходнма на основу мировних уговора (репарацпје, реституције, предратни и меВуратни клиринзи), где се држава појављује као веровник: јавни кредит се, найме, не односи више само на државу као дужника него и као веровника. Посебно треба обрадити и питање међународне помоћи државалга у развоју, која притиче у разним видовима и нашој држави, али je и наша држава пружа у растућем опсегу државама у развоју у цил>у сарадње и развијања њихове привреде, као и подизања н>нховог стандарда. Овдеррам активну и пасивну помоћ само у вези са буџетом и фондовима.

(28) Loan Regulations Nr. 3 за зајмове државама, Nr. 4 (за зајмовг другим лпцима од 15. фебруара 1961. са изменама од 9. фебруара 1967).