Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

280

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

1. Y случајевима као што je овај на који се односи наведена пресуда Врховног суда Хрватске ради се о кривичном делу тешке телесне повреде квалификоване смрћу, за чије постојање je потребно остварење објективних и субјективних услова ( 2 ). Y погледу објективних елемената, поред остварења свих елемената основног кривичног дела, потребно je да непосредно остварена последила одговара условима за квалификовање дела као тешке телесне повреде, а затим да je из ње наступила тежа последица, шхо значи да се радња учиниоца у крајњој линији појављује као узрок и те касније последнде, јер je она посредно настала из основне, непосредно остварене последнце, чији je узрок радња учиниоца кривичног дела ( 3 ). Са гледишта субјективних елемената дела потребно je постојање виности, и то како у односу на основно дело тако и у односу на тежу последиду, јер би конструисање одговорности учиниоца у одсуству шегове виности према тежој последили значило одговорност за исту на основу самог објективног проузроковања (узрочности), што би представља\о објективну одговорност која je неприхватљива у нашем кривичном праву као и у савременом кривичном праву уопште ( 4 ). Вшгост у односу на основно дело тешку телесну повреду мора да се појављује у облику умишљаја, а у односу на тежу последицу у фор ми нехата (чл. 8. КЗ). Постојање умишљаја у односу на обе последние (основну и тежу) довело би до квалификалије дела као кривичног дела убиства (чл. 135. КЗ), а у случају нехата у односу на обе последице постојало би кривично дело убиства из нехата (чл. 137. КЗ) ( 5 ). 2. Y конкретном случају утврВивање субјективних елемената није стварало правне проблеме. Природа нанетих повреда и начин тьиховог наношења јасно су показивали да je учииилац био свестан последила (телесних повреда) које je проузроковао и да je хтео односно бар присхао на гьихово проузроковање, а да je при том могао и био дужан да буде свестан да то може да води и смртној последили (већи број повреда по глави, прскање слезине и друге повреде) (°). Y жалби je тежиште одбране ставлено на негирагье постојања узрочне везе измеВу основног кривичног дела и наступеле теже последние, у погледу које се нстицало да je наступила као резултат одсуства благовремено указане лекарске помоћи повреВеној. И управо од става који се има по овом питању и зависи крајњи закључак о проблему квалификације кривичног дела у конкретном случају. 3. Код кривичног дела квалификованог тежом последгщом потребно je да тежа последила произиђе из последице основног дела, што значи да у крајњој лини ј и треба да постоји каузалиа веза измеВу радње учиниоиа и наступеле крајње последице. УтврВивање постојања ове везе не пред-

(2) Др Ј. Таховић: Крнвнчно право посебни део, Београд, 1961, стр. 104.

(з) Др М. Радовановић Ар М. БорЬевиК: Кривично право посебни Део, Београд, 1967, стр. 90.

(4) Н. Срзентић Др А. Стајнћ: Кривично право ФНРЈ општи део, Београд, 1961 f стр. 204.

(б) Др М. Радовановпћ Др М. Борђевић: op. cit., стр. 91. (6) В. образложе!ье цитиране пресуде Врховног суда Хрватске.