Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

CY ДСКА ПРАКСА

Y3POЧHOCT КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА КВАЛИФИКОВАНОГ ТЕЖОМ ПОСЛЕДИЦОМ

Окривљени- je физички напао оштећену и наыео јој више телесних повреда по глави и другим деловима тела. Како je повређена после извесног времена умрла услед последица насталих у вези са нанетим јој телесним повредама, окружни суд je дело учиниоца оквалификовао као кривично дело тешке телесне повреде квалификоване смрћу из чл. 141. ст. 3. КЗ, нашавши да су у погледу одговорности учиниоца за ово дело остварени услови из чл. 8. КЗ. Y својој жалби ркривљени je истакао да се наступаше теже последице, тј. смрти повређене, не може њему да стави на терет, jep je до исте дошло због тога што повређеној није благовремено указана лекарска помоћ. Решавајући по жалби Врховни- суд Хрватске оснажио je првостепену пресуду нашавши да je истом правилно утврђено да je окрнвљени, с обзиром на природу повреда и на начин како су исте задате, очигледно посгупао бар са евентуалним умишл>ајем у погледу извршегьа кривичног дела тешке телесне повреде, а да je при том испољио и нехат у погледу теже последице, која je и наступила. При томе je Врховни суд стао на становиште да je у конкретном случају остварена и каузална веза између радње и учиниоца и наступеле теже последице, образлажући свој став следећим; „Код тога ништа не мијења на ствари то што би правовремена лијечничка помоћ евентуално могла отклонити смртну посљедицу. При je свега, постојала je само евентуална могућност а не и сигурност да би лијечничка интервенција могла спасити живот повређене, а с друге стране, одговорност учиниоца за тежу посл>едицу постоји без обзира на то из којих je разлога таква дијечничка помоћ изостала. Одговорност за тежу посљедицу постоји, найме, како je то већ истакнуто, у сваком случају ако je уз постојање изложених објективних и субјективних момената смртна посл.еднца проузрокована повредама које je оптужени погинулој нанио. Тиме што погинулој није правовремено пружена лијечничка помоћ, није прекинута узрочна веза између повреда и смртне посљедице, jep до смргне посљедице није дошло мимо већ дјелујућег узрока, тј. тјелесних повреда које je погинула задобила” (')•

(i) Пресуда Врховног суда Хрватске Кж-ШЗ/6б од 22. сепгембра 1966, године, Збирка одлука, књ. XI, св. 3, стр. 37, одлука бр. 184.