Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

191

О ДРУШТВЕНИМ ПРОБЛЕМИМА ЧОВЕКА Y САВРЕМЕИОЈ ПРОИЗВОДИЛ

нашем мишљењу, један од најважнијих друштвених проблема предстојећих година. Најзад, комплексна механпзација и аутоматизација производног процеса, замењујући многе физичке функције човека радом механизама, доводе до тога да се процентуално оптерећење мишићне снаге радннка јако смањује. Настаје опасност ненормалног функционисања људског организма и порасха обољења. Друштво се налази пред неопходношћу да надокнади недостатак физичког напора. Taj задатак може и мора бити решен широким развитком физичке културе и спорта. Треба, ипак, на жалост, утврдити да су у савременој науци друштвени проблеми развитка човека у процесу рада и друштвене функције физичке културе и спорта очито недовољно разрађени. Нужно je да одговарајуће научне установе и синдикати појачају пажњу у односу на тај важан и актуелан друштвени проблем. IV Универзално развијање способности човека, потпуно задовољаваље њгових све већих материјалних и духовннх захтева постају сада покретачн научно-техничког напретка и упорно захтевају комплексну механизадију и аутоматизадију производње, даље развиће производних снага и усавршавања производних односа. Извлачећи човека из система непосредног процеса рада, ослобађајући га од функцнје свесног елемента техничког система, комплексна механизација и аутоматизација производње самим тим стварају повољне услове за свестран развој целокупног богатства стваралачких снага, способности и неограничених могућности људске личности. Y тим условима личност добија могућност да обавља делахност ко ja најбоље одговара њеној Друпгтвеној суштини. Y вези с тим изгледа неопходно зауставити се на неким проблемима друштвених последица аутоматнзације и, посебице, кибернетизације друштва. Како je познато, сада широка научна јавност, како у нашој земли тако и у иностранству, активно разматра теоријски и практично важно питанье могућности стварања „разумних” кибернетичких уређаја, који могу замените било коју умну, па и стваралачку делатност човека. Дискусија je довела до два супротна гледишта: једни сматрају могућним стварање таквих уређаја; други, напротив, то потпуно искључују. Учесниди у дискусији, не могући да зближе гледишта, почели су да понављају доказе и закључке које су истакли у почетку у корист мишљења која заступају. Под таквим условнма писац ових редака једва да види смисла да се дотиче овог питања, пошто подршка једном и одбадивање другог гледишта не би, наравно, изменили настало стање. Међутим, наш циљ je други, а найме: покушати показати погрешност полазиих поставки оба гледишта и, поставивши питагье на другу раван, помоћи његовом решењу. Решење тога питања, поред свег другог, неопходна je претпоставка да ce утврдн међусобни утицај човека и машине у савременој високомеханизо-