Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

личног дохотка. Добро и правилно формулисане самоуправно правне норме у општим актйма, може се претпоставити да ће, уз испуњење других услова, доприносити остваривању оних међусобних радних односа између чланова радне заједнице од којих полази Устав СФРЈ у својим начелима и другим одредбама. То ће бити истовремено и основ развоја новог уставног пололсаја и улоге радног човека у социјалистичком друштву, какво се нзграђује код нас. Свакако да изградља самоуправног радног права радних заједннца, радних организација повлачи или намеће и извесне тешкоће и проблеме, извесна питања у вези са начином и обимом обраде, односно регулисања радних односа у општим актйма радних организадија. Нарочито ове тешкоће могу бнти потенцпране и ставом законодавца (државног) по одређеним питањима и односима из ове области; његовом иитервенцнјом или мешањем у унутрашње међусобне односе, које може бити, под одреВеиим условима развоја, објективно оправдано или не, птд. Y том погледу могла бн се учинити извесна краћа запажања и опсервације, када je реч о области радних односа у радним организацијама, држећи се углавном оквнра савезног Осгювног закона о радним односима као најважнијег државног законодавног акта и основног извора позитивног радног права Југославије које ствара држава. 2. Анализирајући Основни закон о радним односима са гледишта његовог карактера и улоге у правном систему, може се уочити следеће. Најпре, ако се проуче одредбе Првог дела овог Закона, који садржи основна начела о раднихм односима (чл. 1—17), може се закључити да je законодавац био доследан својој основној замис,ш~и‘'конпепцији да овај закон доиста треба да буде само основни и начелан закон који, сагласно уставним поставкама о систему самоуправл-ања' у радним организацијама и новом положају радних дуди по основу рада и управљања, тежи да постави што пунију самоуправност радних заједница у њиховој нормативној делатности у области уређивања услова рада и радних односа, међусобних права и дужности радних дуди из друштвеног рада. По томе, самоуправно радио право у оквиру радних организација требало би да je што пуније самоуправно право радних заједница, изражено и потврђено у општим актйма радних организација, тј. право које би садрлсавало самосталне, слободне и сопствене, али зато и специфичне правне норме о свим питањима и односима из области радног статуса радника, по потреби санкционисано принудним извршењем. Међутим, друкчија се слика добија ако ce анализирају одредбе APY' гог дела Основног закона о радним односима. Таква једна, анализа могла би да покаже да све те, одредбе немају исти значај, характер и обим, већ се могу диференцирати у неколико трупа. Ево једног покушаја у том погледу. а) Правне норме које потпуно и искључиво регулишу поједина питана, односе и ситуације из радног"ЪтатусгГ'радника“тако ј"д’а" je самоуправна нормативна Аслан юс г радних заједница овде исключена. Значи, све je овде детально и конкретно решено у самом закону гако да се државна правна норма непосредно и потпуно примењује на конкретно случајеве из области услова рада и радних односа. То je пуно мешање,

I 77

ААЉА ИЗГРААЊА самоуправног РАДНОГ ПРАВА И РАДНОГ ЗАКОНОДАВСТВА