Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

178

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТЛ

односно свеобухватна законодавна интервенција државе у самоуправна међусобне односе радних људи у радној организацији. б) Правые норме које делимично, односно више или мање потпуно регулишу поједина питања, односе или ситуацнје (права и дужности) Из статуса радних људи, постављајући основе или оквире самоуправног регулисагьа на тај начин шхо се обавезују или овлашћују диспозитивно радне заједнице да ближе, тј. детаљно и конкретно, према својим условима и потребама, уреде та питања, односе и ситуације, односно да ближе одреде услове и поступак остваривања појединих права и дужности из тих односа и ситуација. в) Правые норме које само одређују која питања или односе, односно ситуације из радног статуса радника мора да ре.гулшгге радна заједница општим актом, а како ће се она конкретно регулисати то се потпуно оставља слободној нормативној делатности радне заједнице. г) Правые норме које оставдаЈу радној заједници потпуно слободно поље нормативне делатности у регулисању појединих питања, односа или ситуација из радног односа радника. Ÿ ствари, ове норме само иницирају или указују на одре Вена питања која би она .могла да самостално својим општим актом регулишу, ако то хоће. Ова кратка скица диференцирања правних норми из Основног закона о радним односима ко ja може битн и друкчија дата je j едино у циљу да би се могли одредити обим овлашћења и димензије самоуправног уређивања услова рада и радних односа. Управо, она би могла да послужи као један од могућих хтутоказа или начина за одређивање подручја нормативне самоуправне делатности радних организација. 3. У немогућности да извршимо конкретно сврставање појединих чланова односно њихових одредаба из Основног закона о радним односима у одговарајуће трупе правних норми (јер то и ннје задатак и циљ овог чланка), довољно ће бити да се учине следеће констатације. Чини се, најпре, да би добар део одредаба из овог Закона припадао првој и друшј групп правних нрр.ми. То'значи, да те одредбе из закона имају императивни, обавезни карактер, непосредно се могу примешивати на конкретне случајеве, и то било искључиво и потпучго или уз допунске самоуправне норме из општих аката донетих на основу овлашћења из Закона, која опет могу бити диригована и обавезујућа или факултативна, односно диспозитивна за радну заједницу у њеној нормативно j делатности. Све остале одредбе из закона, a њихов број није вешней ни претежни, шмале би иницирајућн, инструктивни или начелни карактер у правном емнелу те речи. Најзад, и оне одредбе Закона за које се обично каже да су ыачелне или оквирне, то у ствари нису, јер садрже такву норму ко ja доста детаљно регу/лише одређено питање шли однос, тако да je радној заједници врло мало оставлена слободна иницијатива и самосталност у регулисању тог питања или односа. Такве норме од начелних поставки добрим делом нретварају се у конкретну разраду одређенгтх пнтања и односа. У тим оквирима, самоуправно право радне заједнице појављује се, што je добро већ примећено, као дирнговано, пренето или допунско самоуправно аутономно право, које може бити више или мање због тога