Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

238

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поводом делатнрсти органа централне управе, али не би могао ништа предузимати против, последила неправилне делатности локалних органа__управе ( 26 ). 6. Природно je што се с обзиром на развој управе и јавних служби траже што ефикаснија средства за заштиту законитости и права граБана. Међутим, ако се објективно анализирају снстеми за заштиту законитости, као и правна средства за заштиту права грађана, може се видети да и систем управног судства и улога омбудсмана тамо где делују врше своју одреБену функцију заштитника права. Нису ови системи настали случајно. Посебнн услови развоја политичког и друштвеног живота наметнули су решетка. Ако се примети да у Шведској министри, по правилу, нису хијерархијске старешине службеника свих служби свога ресора, нити могу ништити, укидати или мегьати одлуке генералних директора појединих служби свога ресора, јер су ови стварни шефови појединих служби одговарајућег министарства, онда je очигледно да се морао тражити још један посебан орган Парламента који ће бдети над законитошћу рада управе, као и старатн се о одговорности службеника и тиме обезбеВивати и права граБана. Као предност скандинавског система истине се да омбудсман расправка о свакој жалби граВана без обзира на њену форму и садржину. ГраБанин који се обраћа омбудсману није ограничен да напада само управни акт, веВ се може жалити и на сваку неправилну радњу службеника или непристојно понашање. Истине се још да нма мшшвења да je судска заштита спора, скупа, сложена и да застрашује обичног граБангша и да je суд у својој надлежности ограничен ' законом С 27 ). МеВутим, као што смо видели, и сам шведски систем заштнте законитости поред омбудсмана зна и за контролу рада управе од стране редовннх судова опште надлежности и за контролу од стране посебннх управних судова опште надлежности, као и од стране Миннстарског савета кад je нск.ьучсиа надлежност судова. С друге стране, омбудсман нити ништи, нити укида, нити преиначује одлуке органа над кбјњма врши надзор, веВ и онда кад оцени да има места гоњењу само даје иницијативу за покретање судског поступка против одговорног лица. Стога се, с разлогом, истине да je улога омбудсмана претежно критика јавности и Парламента, у виду његовог годшпњег нзвештаја, који на видело дана истине све неправншости и незаконитости државних службеника против којих сам министар, њихов номинални старешина, нема хијерархијских овлаш Вења. Залажено je да се у упоредном праву поставља питање да .ш функција омбудсмана не подрива судску функдију односно независност судова. ВеВ je истакнуто да у Шведској, где омбудсман врши контролу рада судова, он не може поништити, укинутн или изменити судску одлуку. Омбудсман само може испитивати да ли je судија незаконито вршио своју дужност. С обзиром да je појам незаконитости широко схваВен, разматрање судских одлука je неизбежно, али само у вези с тим да ли je судија

(2в) G. Wilson, наведен у прнмедби под *) op. cit., 200. (27) Nicole Questiaux: How Administrative Courts Meet the Need, чланак у наведеној књнзи у прнмедби под *) D. С. Rowat, op. cit., стр. 222.