Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ACTIO DE IN REM VERSO ОД РИМСКОГ ПРАВА ДО АУСТРИЈСКОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

I. 1. ГраВански законицп којн су настали почетком прошлог века, за разлику од знатно млађег немачког BGB и многих других грађанскнх законика, не познају једннствено регулисан институт обогаћења без основа, израстао из система римских кондикција. Y пруском Allgemeines Landrecht für preussische Staaten за повраћај недугованог и онога што je дато по неваљаном нравном основу предвиђене су кондикдије (I, 16 чл. 166 и даље), а улога опште тужбе из обогаћења без основа дата je захтеву actio de in rem verso (И, 13, чл. 262—280) i 1). Наполеонов Code Civil, као што je познато, регулише једино питање исплате недугованог и сврстава га меВу квазиконтракте, док je после скоро осам деценија у доктрини и судској пракси изграЬена општа тужба из обогаћења без основа, actio de in rem verso. Аустријски ОГЗ не познаје установу квазиконтракта, a питање исплате недугованог, заједно са питагьем исплате по основу који je доцније отпао (condictio indebiti и condictio ob causam finitam) регулише у трећој глави последњег, трећег оделка (чл. 1431 —37). Осим тога, на другим местима регулисани су још и неки посебни случајеви повраћаја онога што je дато без основа ( 2 ). Међу овим, на поједине случајеве стицања без основа строго ограштченим кондикцијама, недостаје општа condicio sine causa пандектног права. Празнину, насталу услед тога, попуњава верзионн захтев из чл. 1041—1044, који ce надовезује на деловодство без налога у двадесет друтој глави: 0 опуномођавању и другим врстама деловодства. Према чл. 1041, власник ствари која je употреблена у туђу корист без деловодства, може захтевати љен повраћај или, ако то није могуће, вредност коју je она имала у време кад je била употреблена; према чл. 1042, онај ко за другога учини издатак који би овај по закону морао сам учинити, има право да тражи накнаду.

(1) Ynop. H. Dernburg, Preussisches Privatrecht, 11, Halle, 1878, стр. 670—677. текст закона гласи: ~D erjenige, aus dessen Vermögen etwas in den Nutzen eines anderen verwendet worden, ist dasselbe entweder in Natur zurück oder für den Werth die Vergütung zu fordern berechtigt.'' L. R. I, 13, чл. 262.

(2) Чл. 877 повраћај датога на основу ништавног уговора; чл. 1174 повраћај онога што je дато по недопуштеном основу; чл, 1274 враћањс вереничких дарова, и други.