Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

244

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ова actio de in rem verso аустријског права тумачена je у аустријској доктрины различите. У старијој лихератури на њу се тле дало као на допуну института negotiorum gestio. Према најстаријем, одавно напуштеном гледишту, разлика између ова два института би била само у томе, што je у случају negotiorum gestio реч о правним пословима, а у слччају употребе ствари у туђу корнет о фактичким радњама ( 3 ). Крајнц (Krainz) и његови следбениди смахрали су да верзиони захтев из чл. 1041 постоји уместо захтева из деловодства без налога онда када недостаје намера да се воде туђи послови ( 4 ). Ово тумачење посебно je разрадио и образложио Велспахер {Wellspacker), који на основу приказа рада редакционе комисије за ОГЗ закључује да je „корисна употреба ствари за другога само један вид деловодства без налога” ( 5 ). Насупрот томе, новија доктрина je овај институт потпуно одвојила од деловодства без налога и члану 1041 дала je шире тумачење. Према схватању које, и поред неких одступања ( 6 ), преовлађује, верзиони захтев се заснива на обогаћењу без основа. Лице у чију je корист употреблена туђа ствар, дужно je да ускраћеном врати ту ствар или надокнади йену вредност, без обзира на начин на који je дошло, до верзије; није важно да ли je ствар употребио сам обогађени, ускраћени или треће лице, важан je резултат и обвеза обогаћеног ће према изричитом слову закона постојати без обзира да ли та корист у тренутку покретања спора и даље постоји ( 7 ). Потраживање из верзијског основа признаје и наша судска пракса, у складу са чл. 4 Закона о неважности правних прописа ( 3 ). 2. Верзиони захтев новијег и савременог права битнО се разликује од тужбе римског права actio de in rem verso, no којој je и добио своје име и од које потиче. Преторова тужба de in rem verso имала je свој домен примене у области односа специфичних за римско право. Она je уведена да би се повериоцу лица alieni iuris или роба који не може да наплати своје потраживагье из пекулијума свога дужника омогућило да наплату изврпш из имовине дужниковог патерфамилијаса, уколико je вредност, добивена закљученим уговором, ушла у имовину шефа породице (de in rem verso) (®).

(3) M. V. Stubenrauch, Commentar zum Allg. Oesterr. Gesetzbuch. Wien, 1864; T. Ogonowsky, Geschäftsführung ohne Auftrag, Lemberg, 1877, стр. 108.

(4) Krainz—Pfaff, System d. österr. allg. Privatrechts, 411; Pfaff—Hofmann, Commentar zum ABGB, 1880.

(5) M. Wellspacher, Versio in rem, Wien, 1900, exp. 129—177 ~Die nützliche Verwendung ist eine Art der Geschäftsführung' , ibid., стр. 129.

(6) Уже схватање заступа E. Swoboda у радови.ма: Natur und Inhalt des Bereicherungsanspruchs im österreichischen Recht, Wien, 1916; Bereicherung, Geschäftsführung ohne Auftrag, versio in rem, Wien, 1919; Das ABGB im Lichte der Lehren Kants, Graz, 1926. Према њему de in rem verso аустријског права није тужба из обогаћења без основа, већ само попутьава празнину која постоји нзмеоу кондпкција и negotiorum gestio и допуна je прописа о овом институту. Слично и М. Вуковпћ, Обвезно право, I, Загреб, 1956. стр. 318—319.

(7) Ehrenzweig, System d. Oesterr. allg. Privatrechts, В. 2, H. 1, Wien, 1928, стр. 721—732; Winiwarter, Commentar des ABGB, уз 1041; W. Wilburg, Die Lehre der ungerechtfertigten Bereicherung, Graz, 1934, стр. 76—77.

(8) Упор. Збирка судских одлука, 111/1; 6р. 62.

(9) D. 15, 3 и Gai, I. IV; 74 a. Првобптан назив тужбе je a. de peculio vel de in rem verso, нмала je једну формулу са две различите кондемнације за de peculio и de in rem verso.