Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

246

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Из те основне каракхерисхике actio de i. г. v. проистиче и друга разлика у односу на савремени верзијски заххев. Верзија, по природи схвари, могла je у римском праву настати само из уговора трећег лица, а не, као у савременом праву, и деловагьем верзионог повериоца, верзионог дужника или услед неког спољног догађаја ( 16 ). Поред тога, треће лгще, чијим посредством je у римском праву могло да дође до верзије, било je у зависнем положају према верзионом дужнику. Но и поред ових разлика, actio de i. г. v. и верзиони заххев имају и нека заједничка обележја. Y оба случаја дужникова обавеза није настала из уговора који би он склогаю са повериоцем, већ je основ обвезе употреба повериочеве схвари или имовинске вредности у дужникозу корист, и он je дужан да пружи накнаду и ако постигнута корист у тренутку подизања тужбе више не постоји. Римски правницн, додуше, нису на овај начин аналнзирали правки однос зашгићен тужбом actio de i.r.v. мада су с обзиром на степей развоја римске правне науке могли да га и тако посматрају; на овај начин се, међутим, може резимирати оно што je заједничко римској гужби и данашгьем верзионом захтеву. То заједничко чини релативно мали део елемената римске тужбе, али с друге стране, суштину верзионог захтева. 4. Предмет овог рада су промене које je римска actio de i. r. v. трпела у правној пракси и доктрини током многих векова, на крају и у законодавству, да бн постепено израсла у верзиони захтев савременог права. Ограниченост простора не дозволава да се ово питагье свестрано обухвати; задржавајући се само на значајнијим изворима, указаћемо на основну линију која везује верзиони захтев из Општег аустријског граВанског законика са римском actio de in rem verso. Тиме je уједно дат и пример који илуструје сложеност проблема рецепције римског права, која je значила не само примену Јустинијановог права као и позитивног Општег права већ и дали развој тог права и гьегово прилагођавање новим односима, и то претежно активношћу правне науке. Y овом случају, који можда представља крајност, тумачењем римских текстова створена je правка установа која се битно разликује од некадашње установе римског права. Y развоју ове институције издвајају се три етапе, на којима ћемо се овде задржати. Прве модификације она je претрпела још у римском праву, а дале и веће тек у 17. и 18. веку у доктринн немачке школе природног права и у судској пракси. На крају су се нова схватања одразнла у законодавству, с тим што су аутори пројеката аустријског Грађанског законика имали различите концепције о actio de in rem verso, тако да je у тексту овог законика усвојено решенье које je нешто уже од тумачења датог верзионом захтеву у једном делу доктрине пре тога, у пројекту Мартини и у теорији у другој половини 19. века.

(1в) Ако je до верзије дошло услед спољашњег догађаја, нема места примени верзионог захтева из аустријског ОГЗ, чак ни према најширем тумачењу који лгу даје Ehrenzweig. Meђутим, у том случају би се могла подићи француска action de in rem verso и могао ce, некада, применити пропис о верзионој тужбн из Пруског земаљског закона. Dernburg, нав. стр. 673, као пример за овај случај даје поплаву.