Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Непосредан утицај правые литературе тога доба на овај кодекс нарочито je очигледан у делу који регулише облигационе односе. Наслов поглавла 20, који гласи „Von denen aus blosser natürlichen Billigkeit verbindenden Handlungen” о радњама које обавезују на основу природне правичиости преписан je из Strykius-a De actionibus, I, с. p. f 6 5). Y параграфу 35 овог поглавла даје ce најшира формулација верзиопог захтева: „Из основног принципа правичности, који забраљује да се неко обогати на штету другога, обавезује ce онај y чију je корист употреблена туЬа ствар да ту ствар враги ... ( С6 ). Овај параграф je у ствари само увод у неколико наредннх, у којима се предвиђа верзнони захтев под строго ограниченим претпоставкама: у случају када je тужени имао користи из уговора који je тужилац заклучио са заступником без пуномоћи (ч\. 37), са пословно неспособним лицем (чл. 39) и против жене која je јемчила за свога мужа (чл. 40). Y чл. 42. предвиђен je верзиони захтев у смислу actio de in rem verso realis, али формулисан врло уопштено и недоволно одређено ( в7 ). Осим тога, у другим поглављима налази ce jour неколико одредаба којима се регулишу друга случајеви одговорности по основу верзије. Оне су преузете из земаљских закона који су важили на територији Аустрије или из других прописа локалног карактера. Y С. Th. I, с. 5 п. 84 и 86 предвиђено je да ће отац одговарати на основу верзије за дугове малолетне деце ако je у питању њихово издржавање; прописи су преузети из Чешког земалског закона, I. 31 и 28. Прописи о одговорности из de in rem verso градова, тргова, болница и задужбина налазе се у 111, с. 4. п. 31—32 и преузети су из локалних прописа ( 68 ). Потраживање издатака учињених за спасавање своје и туђе имовине (доцније чл. 1043 ОГЗ) регулисано je веома подробно у посебном одељку (VI, п. 41—68). Као што се види, и поред веома опште и широке уводне формулапије верзионог захтева у чл. 35, Codex Theresianus није унео никакву новину. Иако би се на основу те формулације могло заклучити да се верзионом захтеву даје улога опште тужбе из обогаћења без основа, чланови који следе показују да je примена верзионог захтева ограничена на слу-

Recht der Natur und sein offenbartes alt und neues Gesetz geordnet.« I, с. I, num. 2 и ibid. Num. 3: Das Recht der Natur ist von Gott dem Menschen eingepflanzt, auf dass er durch seine eigene Vernunft geleitet werde, das Gute zu tun und das Böse zu vermeiden«. Упореди: E. Swoboda, Das Allgemeine bürgerliche Gesetzbuch im Lichte der Lehren Kants, Graz, 1926, cip. 23,

(65) Ynop.: A. Ehrenzweig, приказ књиге Wellspachera у Kritische Viertel-jahresschrift f. Gesetzgebung und Rechtswissenschaft, 3. F. Bd, 7, 1902, str. 411.

(66) »Aus eben dieser Grundregel der Billigkeit, welche, sich mit Schaden des Anderen zu bereichern, verbietet, wird jener, zu wessen Nutzen ein fremdes Gut verwendet worden, zu dessen Wiedererstattung verpflichtet. ..«

(67) num. 42: Wohingegen, da zwar die Verwendung keinem Zweifel unterliegte, solche, aber nicht zum Nitzen des Beklagten, sondern des Dritten gereichte, hat die Rechtsforderung nur wieder denjenigen statt, dessen Nutzen dadurch verschaffet worden.«

(68) Наводи према A. Ehrenzweigu, loc. cit.

259

ACTIO DE IN REM VERSO ОД РИМСКОЕ ПРАВА ДО АУСТРИЈСКОГ ОГЗ