Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

266

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФАКУЛТЕТА

Аржава je Претходним одредбама гарантовала одштету бившим феудалним поседницима, с тим што би се висина и начин отилате одредили посебним законом. ПредвиВена je експропријација великих поседа, али je оставлено да закон регулише шта се може сматрати великим поседом (одмах су проглашени као велики поседи фидеикомиси и поседи величине 100 до 500 јутара обрадивог земљишта). За експроприсане велике поседе предвиВена je наклада (изузев за поседе Хабсбуршке династије, поседе динасхија непријатељских земаља, као и поседе који су даровани туВинцима за услуге учињене Хабсбурговцима). Одузету и експроприсану земљу по Претходним одредбама добили би земљорадниди који нису поседовали земљу или су je веома мало имали у поседу. Првенство при деоби имали би инвалиди, удовице и сирочад ратника, војници и добровољци који су се борили за ослобођење и уједињење СХС. Такође je предвиВено да сви већи шумски комплекси преВу у својину државе, уз накнаду власницима ( 2 ). Претходне одредбе о аграрној реформи значајне су за даље решавање аграрног питања као основа за уставно и касније законско регулисање овог питања. У уставној дебати, као што je већ истакнуто, на овом питању покренуте су у широку политичку акцију све југословенске политичке страйке. Заједничко за све њих je било да су прихватило решавање аграрног питања, меВутим, приликом оствариваиа дошли су до изражаја различили ставови политичких странака, од радикаляих и умерених до разних палијативних, који су биш резултат опортунизма и компромиса. Судећи према пројектима нацрта Устава, уставним предлозима и дискусијама посланика одговарајућих политичких странака у Уставном одбору и Уставотворној скупштини, може се извршити извесно груписање политичких странака према њнховим ставовима и решењима које су предлагале за спровоБење аграрне реформе. МеВутим, треба напоменути да су се у оквиру једне трупе разнородних политичких странака, а некад и код посланика једне странке појављивале разошлите нијансе у ставовима о решењу овог питања. Политичке странке на аграрно питаље нису, по правилу, гледале изоловано, већ су се за њега опредсљивале сходно својој основној оријентацији према најважнијим привредним, полнтичким, друштвеним и другим проблемима новостворене државе СХС. Неке политичке странке виделе су решење аграрног питања и аграрне реформе у постојећем капиталистичком друштву у традиционалној форми извоВења аграрне реформе (Радикалыа, Демократска и Југословенска муслиманска организација ЈМО). Друге су га виделе у оквиру рефорлшсаног капиталистичког друштва у коме би социјална функдија државе била посебно наглашена (Југословенска људска странка Југословенски клуб, Земљорадничка странка, а донекле и Хрватска заједница односно Народни клуб). Социјалдемократска странка, а у велико] мери и Републиканска, сматрале су да се аграрно питање може рсшити у социјализованој привреди. Оне нису одвајале землюрадничко од радничког питања. И на

(2) Др М. Ерић, Аграрна реформа \ г Југославији 1918—1941, Сарајево, 1958, стр. 157—161.