Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

267

АГРАРНО ПИТАЊЕ И УСТАВ СХС ИЗ 1921. ГОД.

крају, КШ нстицала je да се и ово као и низ других питања може радикално решити само револуцијом променом капиталистичких друштвених односа. Основ за расправу о аграрном питагьу и опредељивање политичких странака био je накладно унети трећн одељак у Пашићевом нацрту Устава. Од 23 члана овог оде/ька овом проблему посвећено je неколико (41, 42, 43, 29, 30, 32, и ст. 1 чл. 38). Сушхина проблематике изражена je кроз оне чланове који се односе на укидатье феудалних односа, експропријацнју великих поседа и великих шумских комплекса који прелазе у својину државе или самоуправних тела ( 3 ). Пада у очи сличност Претходних одредаба о аграрној реформи и уставних одредби, мада су прве одређеније. Посланици неких политичких странака сматрали су да су Претходне одредбе радикалније захватиле ово питање. Уставне одредбе о решењу аграриях односа нису задовољиле ниједну опозидиону странку, па чак у потпуности ни владајуће Радикалку и Демократску, односно неке посланике из тих странака, као ни ЈМО. Из ове проблематике о аграрном питању и аграрној реформи издвојнли бисмо три питања која су била иајвише третирана у уставној дебати од стране свих политичких странака. То су: характер земљишног поседа односно својине, накнада бившим земљопоседницима и експропријација крупних земљишних поседа. Став Радикалне странке о аграрном питању није се много разликовао од Претходдшх одредаба, па je и у Уставном одбору део поглавља који се односи на аграрну реформу са незнатним изменама преузет из Претходних одредаба. У дискусији ко ja се водила у Уставном одбору и Уставотворној скугаптинн радикалн су остали доследнн своме програму, иако je међу женим посланнцима било и оних који су сматрали да се аграрно шпан>е не може решити на начин како je предвиВено поменутим нацртом. Један од истакнутих посланика Радикалне странке, М. Сршкић, сматрао je да je овако поставлено аграрно питање „резултат једног политичког споразума, политичких погодба и компромиса”. Сршкић

(з) „Феудални односи истакнуто je у чл. 42. овог одељка сматрају се правно укинути даном ослобођења од туђииске власти; уколико су где пре тога рока почињене неправде разрешењем феуда.ших односа има се законом провести исправна. Кметови (чивчије) као и уопште земљорадници који обрађују земљу у кметству сличном односу, утврђују ce као слободни сопственици државних земал>а неплаћајући сами за то ннкакву одштету и имају се убаштинити.” Чл, 43: „Експроприсањем великих поседа и раздеоба њихова у својину онима који земљу обрађују, регулисаће се законом. Закон ће одредити каква ће ce накнада дата за експроприсане поседе. За велике поседе који су припадали члановима бивших туђинскпх династија и за оке које je туђинска власт поклонила појединцима, неће ce давати ннкаква накнада. Насељавање ће се изводитн првенствено помоћу слободно организованих насељеничких задруга, старајући се и за то да насељеници морају битн снабдевени неопходним средствима за успешну производгьу. При насељавању као и при раздеоби експроприсаних земљишта имају првенство потребити ратници који су се борили за ослобођење Срба, Хрвата и Словенаца и i-ьихове породице. Законом ће се утврдити случајеви у којима се најмања површина земљорадникове зельъе не може поделити међу наследнике, нити ма којим начином огуђити." Чл. 41: ~Приватни велики шумски комплексы експропришу се по закону и прелазе у својину државе или самоуправних тела . . . Велики шумски комплексы које je туђинска власт поклонила појединим лидима прелазе по закону у државну или општинску својину без икакве накнаде тим лидима ...” Стенографске белешке Уставотворне скупштипе, седница XXXIX, 27. V 1921.