Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

270

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

се окупили феудалци турског порекла из Македоније, али без већег утицаја у борби која се водила у усхавној дебахи) одиграла je веома значајну улогу у прегруписавању политичких снага поводом доношења Ycxaва. Полихички неопредељена у почехку, ЈМО je била она полнхишса странка која je омогућила радикалско-демокрахској већини доношење Видовданског усхава. ЈМО je била за спровоВење аграрне реформе уз многе ограде, имајући у виду пре свега добијање одшхехе за експроприсана добра. Доведена у веома хежак положај због делимично спроведене аграрне реформе на хериторији Босне и Херцеговине, ЈМО je тражила и пре дискуете о нацрху Устава да се испуне обећања дата регенховим прогласом и Претходним одредбама. Y меморандуму упућеном одговарајућим политичким органима Краљевине СХС, ЈМО je захтевала накнаду за одузете земљишне поседе. Ставовн ЈМО о аграрној реформи изражени кроз уставну дебату, сводили су се, углавном, на плаћање одшхехе муслиманским земљорадницима за експроприсане поседе и на једнак третман муслиманског и немуслиманског схановништва приликом спровођења аграрне реформе. Сукобе и размимоилажења са опозиционим поуШтичкиуМ странкама око накнаде, ЈМО je објашњавала верскоЈм нетрпел>ивошћу преума муслиманском становшгштву, јер, по речшма умуслиманских посланика ЈМО није била, саумо странка земумопоседника, већ и сироумашног умуслиманског схановништва. Један од истакнутих првака ЈМО, X. Курбеговић, истхщао je овај умоменат као један од основних за нетрпељивост и опозициони став према ЈМО. „Да није историјског и традхщионалног менталитета нетрпеуъивости, ускогрудности итд., не би до овога никада ни дошло. Али баш та наша несрећна прошлост, чију сву горчину и несрећу уми данас нарочито осећамо и увиВауМО, главки je разлог, да су овако духови заоштрени, да шгје готово дошло до експлозије. Главно je, господо, она традиционална мржња преума нама” ( lä ). Многи посланхщи JMO истицаш су да се приликОуМ решавања аграрног питања испољава тенденција депоседирања мусумшанског становништва. Сматрали су да одредба чл. 37 о експропријацији својине у општеуМ интересу отвара мог\'ћност удаљавања муслим ана са њнхових поседа и насељавања неумусуШ,манског становништва" ( 13 ). Накнада од 300 лопшона, коју добија муслиманско становништво за експроприсану земљу, по њиховом мишљењу једва да представуьа једногодlшш>н приход са одузете земл>е, према томе, она не одражава вредност одузете зе.млзе, већ представља симболичну по.моћ (“). Зау\агали су се за очувахье веушких земуъишшгх поседа о којима говори чл. 43. Ти поседи бшун би искоришћени за производњу гшдустријског бшьа, за коју ситни сопственици нису за-Iштересовани. Хрватски народни клуб као једина хрватска поуштичка странка коja je узела учешће у дебатн око нацрта Устава ннје се умного бавила овим питањеуМ. За њу су умного важнија бхма уставна питања; политичко уре-

(12) Стеногр. бел. Уставотвор. скупшт., сед. XLIII, 31. V и 1. VI 1921.

(13) Исто, XLII, 30. V 1921.

(14) Исто, ХЕШ, 31. V и 1. VI 1921.