Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

269

АГРАРНО ПИТАЊЕ И УСТАВ СХС ИЗ 1921. ГОД.

скупштини. Више демократских посланика, расправљајући о аграрном пихању, подвлачило je његов широки значај. Земљорадничко питање хретирано je као социјално, политичко, национално и културно. Овако широко схваћено аграрно пихање, исхицали су демокрахи, посхоји у свим југословенским крајевима, а не само у крајевима који су били под Аусхро-Угарском, и оно се не исцрпљује регулисањем проблема крупних земљишних поседа који посхоје у крајевима ослобођенпх од Аусхро-Угарске ( 8 ). Занимљиво je исхађи да je А емок Р атска схранка на својину гледала као на социјалну функцију; исхицауа je да су одредбе чл. 37. о својнни и праву својине једна од главних хековина Устава. Међутнм, својина иије више право које искључнво служи интересима сопсхвеника. Упохреба привахне својине на шхеху целине забрањена je. По речима Сл. Јовановића, свако хрехирана својина предсхавља „компромис између индивидуалистичког и социјалисхичког схвахања својине мешавину личног права и соцнјалне функције” ( 9 ). Но, и поред хога, демокрахи су ce ограђивали од схавова других полихичких схранака које су се залагале за социјализацију земљншне својпне. Пихање накнаде Демокрахска схранка je хрехирала као пихање социјалне нужде. Накнаду хреба дахи само онима којима je неопходна. „Задахак аграрне реформе je говорио je др М. Шећеров y првом реду да помоћу накнаде и одшхехе хо пихање реши хако да ови велики поседници не посхану велики капихалисхи и да сељак постане финансијско робље” ( 10 ). Обешхећење крупних земљишних поседника, осхављено да ce реши законским пухем, за демокрахе je било спорно; нарочихо за крајеве који су били под Аусхро-Угарском оно je имало посебан значај, јер су се као држаоци великих поседа углавном појављивали схранци. Са хог схановишта ово пихање појављивало се као национално, йсхина не само у погледу плаћања накнаде већ и насељавања југословенских националносхи на експроприсане земљишне поседе пухем колонизације. Аемокрахи су у колонизации видели могућност пресељавања схановнишхва из једне југословенске покрајине у другу. Они су приговарали политичким схранкама Хрвахске и Словеније због хенденције захварања. „Ми налазимо говорио je демокрахски посланик М. Прибићевић да се и хрвахски део и словеначки део нашег народа исто хако хреба да корисхи аграрном реформой и захо je наше гледишхе прохив хих аухономиja, jep налазимо да je бол>е и корисније да се словеначкп део нашег народа не ограВује као мала Словеначка прохиву Србије, него да je боље да Словенци створе још једну Словенију и другу нову Љубљану а исто вреди иза Хрвахе” ( и ). По мишљењу Аемокрахске схранке, решење аграрног пихања je основна прехпосхавка за кулхурно уздизање сеоског схановнишхва. Југословенска муслиманска организација (ЈМО) као полихичка схранка земл>опоседника из Босне и Херцеговине (и Џемијех, у којој су

(8) Стеногр. бел. Уставотвор. скупшт. сед. XLII, 30. V 1921.

(0) Сл. Јовановић, Уставно право, Београд, 1924, стр. 452.

(io) Стеногр. бел. Уставотвор. скушпт,, XLIII, 31. V и 1. VI 1921.

(ii) Стеногр. бел. Уставотвор. скупшт., сед. XLII, 30. V 1921.