Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

340

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ове одлуке су, захваљујући наведеним обележјима, добиле и један шири смисао. Наиме, оне су постале значајан историјски извор, свакако у једном ширем смислу, нове југословенске уставности и у томе правду оне су вршиле одређен утицај на даљи развитак уставности у Југославији. VI Борба за устав и уставност представља, у целини узето, веома значајан моменат демократских традидија југословенских народа. Познате су у историји њихове тежње, а нарочито српског народа, у борби за буржоаску демократску уставност, која je неки пут превазилазила релативно уски буржоаски демократски програм борбе за уставност, нарочито под утицајем оних друштвених токова на које je битније почела да утиче радничка класа. Уосталом, историјски посматрано, свака земл>а која je стварном револуцијом мењала друштво и тежила да га политички консолидује, доносила je устав. Y таквим друштвеним процесима вала тражити и порекло савремених устава од Кромвеловог Инструмента о влади па надаље: устава у борби за независнрст северно-америчких насеобина и Устава САД, Декларације о правима човека и грађгшина 1789. и устава донетих за време француске револуције, посебно Устава од 1791. и Монтањарскот устава 1793. године, итд. Слично je и са оним земљама које су у каснијем историјском периоду почеле с изградњом социјалистичког друштва. Оне су доносиле уставе још у првим данима револуције или непосредно после извршене револуције. Тако je, на пример, непосредно после октобарске револуције, под утицајем самог Лењина, био донет, јуна 1918. године, први Устав РСФСР. Овај уставни докуменат je, као што je познато, институционисао неке од основних односа успостављених у октобарској револуцији. МеВутим, познато je исто тако да je у нешто каснијем периоду дошло у социјалистичким земл>ама до извесних тежњи за потцењивањем улоге и значаја устава и уставности ( 15 ). У Југославији je борба за нову власт, за успостављање новог политичког система, била у основи повезана с борбом за нову уставност. То je дошло до израза у одлукама Другог заседања, којима je поставлена уставноправна основа нове Југославије као демократске федерације. Ти темељи су дограђивани и формално-уставно заокружени у систем доношењем Устава 1946. године. Међутим, повезаност борбе за нову власт и ново право јесте характеристика која се може пратити од првих дана изградње новог система народноослободилачких одбора. Сталин процес у коме су се, сагласно мери у којој се развијала револуција и консолидовали НОО-и, учвршћивала и стирала ауторитет права разна правила која су доносили нови oprami власти. Тежња да нова организација буде што пуннје и правно уређена

(is) Вид. Ј. Борђевић, „Уставност и социјалшам”, Глас САН ССХХХIХ, Одељење друштвеннх наука, књ. 8, Београд 1960.