Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

355

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

сарадњи са приватним кшшталом, омогућују нове пласмане. Y последње време се и Југославија одлучила да приступи овој корпорацији. 4) Остаде банке су регионалног значаја; то су међународне институције само за географски или политички одреЬена подручја или банке појединих држава за пружање међународних кредита. Већ споменута Банка за привредну сарадгьу („Банка социјалистичких земаља”) даје, поред краткорочних кредита баыкама-чланицама у конвертибилним валутама, кредите и земљама у развоју те финансира изградњу већих заједничких објеката у СЕВ-у. Кредите земљама у развоју, као и другим содијалистичким земљама додељивао je у већем опсегу Совјетски Савез (у виду робних и инвестнционих кредита за набавке на совјетском тржишту као и девизних кредита ( 9 ), тако и Југославији. Сада дају кредите прве и друге врсте, нарочито земљама у развоју и другим соци ј алистичким земљама, и банке других социј алистичких земаља, углавном по ниској каматној стопи (око 2,5%), али са отплатним роковима од свега B—l28 —12 година (Флере, 194) те се кредити често могу отплаћивати испорукама робе (нпр. Југославија Пољској производима обојене металургије, Бугарској транспортним услугама). И Југославија прима за отплату неких кредита одобрених земљама у развоју њихову робу, нарочито произведену у кредитираним предузећнма. Значајне су join Европска инвестициона банка, основана под окриљем ЕЕЗ (1958) са капиталом од 1 милијарде $, која кредитира сопственим средствима те средствима од емисије обвезница, поред самих чланица join Грчку, Турску и 18 афричких земаља придружених ЕЕЗ-у, Европска хипотекарна банка у Паризу (са 60% учешће Француске) за кредитирање грађевинске делатности, МеЬуамеричка банка за развој са уписаном главнпцом 1 милијарде $, чије део саставља и Фонд за специјалне операције (150 милиона $), те која извршава и северноамерички програм помоћи у оквиру Alliance for Progress те управља Фондом за унапређење социјалног напретка латинскоамеричких држава, Афричка банка за развој (1963) са главницом од 250 милиона $, Арапско-афричка банка у Каиру, у којој учествују (поред YAP те других арапских земаља) и Кувајт који je ових дана обећао знатан допринос Фонду за помоћ државама жртвама израелске агресије. Надаъе наводимо Средњоамеричку банку за економску интеграцију те Азијску банку за развој (Манила). Б. Устинове за сарадњу банака из разних држава. Поред сарадње више банака из разних држава у кредитирању спољнотрговинских послова у виду конзорцијалних послова, раније уобичајених за пласирање зајмова иностраних држава у једној или више држава или данас у ширем виду „клубова” или „конзорција” за помоћ појединој држави (нпр. Индији, Пакистану), спомињу се и супранапионалне формације приватних банака ( 10 ), а недавно je основано у Бечу заједничко аустријско-западнонемачко-југословенско трговинско и финансијско друштво уз учешће Jyгословенске банке за спољну трговину са капиталом од 4,5 милиона шплинта. (s) Ј. Флере: Међународна фипанчна политика, Љубдана 1965, cip. 64.

(io) М. ВучковиВ: Банкарство, стр. ИЗ.