Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

364

АНАЛИ ПРАВНСГ ФАКУЛТЕТА

тем кохмпензација те switch- послови који имају у себи елементе једне робно-девизне арбитраже; б) Институције за обављање гигатног промета су националне, региоиалне (групне) и светске. Националне су на првом месту централне (емисионе) банке, већином у форми акцнонарских друштава барем са учешћем државе у капиталу, којима je поверена и дужност одржавања паритета валуте те извођења контроле монетарно-кредитне политике, укључујући продају и куповину девиза, валута и злата, као и функција клириншког обрачунског центра (уколико за то није основана посебна установа), те разне пословне банке; међу њима се у неким социјалистичким и капиталистичким банкама истину посебне банке за спољну трговину (јавне или полујавне), нарочито за кредитирање извоза, док остале банке учествују у платном промету са иностранством уколико испуњавају неке посебне услове у погледу висине својих средстава у дОхЧаћој и страној валути која им омогућавају одржавање одговарајућих кореспондентских односа са иностраним банкама. Те повлашћене или девизне банке могу бити веће, којима je допуштено обављање свих врста послова у девизама са иностранством, заједно са кредитним пословима, док су друге, мање, ограничене на послове који захтевају мања средства и мање стручпог особља те се морају за остале послове послужити посредовањем већих банака. Девизне банке одржавају у иностранству девизне рачуне код девизних и централних банака те си одобравају узајамне мање пост-кредите за обавлање текућих послова за које треба одмах набавити покриће. Веће банке одржавају и своје подружнице, афилијације, или барем представништва ради обављања платног и кредитног промета са иностранством, међу њима и банке социјалистичких зегиаља (нпр. Совјетска државна банка, чехословачка Живностенска банка, Југословенска банка за спољну трговину, Југословенска извозна и кредитна банка). И поште односно њихове штедионице им чековни заводи учествују у мањим платним трансакцијама (поштанске упутнице, путнички бонови, инкасо) и примају уштеде од економских емиграната. Међународне финансијске институције за обављање платног промета обраВујемо посебно, исто тако посебне установе за кредитирање извоза, као и за осигурање извозннх кредита или гарантовање извесних кредита и послова. в) Платни споразуми (билатерални или мултилатерални) регулишу меВународна плаћања нзмеђу две или вшпе земаља биуо у слободним девизама било у клирингу. Y слободним девизама се обавља гматни промет не само између држава са конвертибилном валутом (данас их 31 примењује чл. Vili Статута ММФ) већ често и између такве земле и земле са неконвертибилним валутама или између двеју таквих земала, нпр. у доларшма или којој другој конвертибилној вахуутн, зависно најчешће од споразухма учествујућих центрахших банака. И ЈугосхУавија je потписала већи број једних и других таквих споразу,ма који одређују и врсте трансакција на које се споразум односи. За мећународна плаћања су надасве важни разни валутни бхУокови иди зоне у оквиру којих су већ пре уво Вења конвертибилности потраживања у односној валути била трансферабихша бар