Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и лрекршаје, уколико се не примене строже одредбе Кривичног законика. Истичемо још питање наплате знатних позитивних клириншких салда ограничавањем извоза (сагласношћу за извоз уз разне услове) те унапреВивањем увоза (нпр. условно слободним увозом). Аевизне прописе разних земаља морају пословна лида добро познавати и пратити због њихове шароликости и динамичности, које знатно отежавају међународну трговину. Трговински и платни споразуми их обично истину као обавезне, као део општих одредаба на снази у земли сауговарача. И неке државе са конвертибилном валутом још познају извесне левизне прописе, ипр. о обавезној наплати извозничких и друкчије стечених девиза, о девизним рачунима, трансферима капитала, мада су мање опсежни. Нова девизна ограничена могу те државе уводити, у начелу, само уз пристанак ММФ. Наши нови девизни прописи су свакако знатно проширили основе за набавку девиза за потребив сврхе, мада су постали компликовагшји, захтевајући бројне исказе и споразумевања изхмеђу интересената. Са увоВењем конвертибилности може се и у нас очекивати знатно упрошћеније девизно пословање ради већег укључивања наше привреде у меВународну поделу рада. V. Кредитирање мећународне трговине и осигурање. За разлику од ранијег кредитирања спољне трговине претежно у виду комердијалних „лиферантских’’ кредита, обезбеБених често меницом, те рамбурсних кредита коришћених у прекоморској трговини, садашњи систем кредитирања ( 2Т ) садржи бројне нове начине и изворе креднтирања. Y комердијалним кредитима услед недостатка испоручночевих средстава за кредитирање већих послова све више учествују банке. Кредитирање извоза опреме je постало значајак инструмент за унапређивање спољне трговине и запошљавање разштх прераВивачких индустрија те je делимично прешло у руке посебних јавних или полујавних кредитних установа (рефинансирање) уз државну гаранцију н осигурање или барем реосигурање извозничких кредита. Инвестициони зајмови постају све више предмет међудржавних аранжмана те их, поред сахме државе и неких њених установа, извршавају најчешће неке повлашћене банке из својих или јавних (буџетских) средстава. Стога треба обрадити: а) кохмерцијалне и инвестиционе кредите заједно са меВудржавним кредитним споразумима; б) државне гаранције за извозничке испоруке и осигурање извозничких кредита; в) осигурање у меВународној трговини, саобраћају и реосигурање. a) Комерцијални и инвестициони кредита заједно са хмеБудржавннм кредитнихм аранжхманима. Раније краткорочне кохмсрцијалне хшферантскс кредите замењују све више документарни акредитиви повезани, с једне стране, са банкарским кредитирањем извозника за производњу и припрему извоза, с друге стране, кредитирањем увозника, надаље рагшје познати рамбурсни кредити, док се обична робна хменица с обично најдужим доспећехм од 90 дана користи мање за кредихиратье. Умеете банака, заједно

(27) В. Бугарски: Кредитирање извоза и увоза, Лэуб.ъаиа 1962.