Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

367

МЕБУНАРОДНИ МОНЕТАРНО-КРЕДИТНИ ОДНОСИ И ПРАВО

извезене робе и услуга те друга плаћања и наплаћивања са инострансхвом, су следећн: 1) концентрација целокупног платног промета са иностраисхвом у једној централној установи која купује и продаје девизе и валухе, обавља трансфер и контролу над применом девизних прописа; 2) сваку ма по ком основу стечену девизу треба у одређеном року понудити на откуп; 3) девизе и валуте се продају по одреЬеним курсевима ( 25 ); 4) за свако задужење у иностранству или отварање кредита иностранцу потребно je претходно одобрење девизые власти; 5) за извоз и увоз домаћих хартија од вредности захтева се претходно одобрење (али и за иностране хартије!); 6) нзношење ефективног новца (и уногаене!) подвргнуто je ограничену и контроли; 7) контроли je подвргнуто кретање злата; 8) плаћање према свакој земљи и по свим основана допуштено je само на начин уговорен с том земљом посебним платним споразумом. Закон о девизном пословану (29 ; 66 јделимично ублажава горња начела, допуштајући разне изузетке од них; надаље регулише држање девиза на домаћим девизним рачунпма, ограничавајући њихово држање у иностранству, не дозволзава у принципу купопродају девиза измеВу домаћих и страних лица у земљи, забрањује уговаратье златне и девизне клаузуле измеВу домаћих лица, дозвољава коришћење дела остварених извозничких девиза (ретенциона квота) и неких других износа (проценат амортизације) за увоз опреме за сопствене потребе и плаћане девизних кредита, као и за сва друга плаћања. Нарочито важне су одредбе о неограниченој продаји девиза за плаћање робе и услуга ко je се увозе слободно или je њихов увоз условно Слободан, док je продаја девиза за осталу робу и услуге регулисан глобалним девизним квотама, девизним или робним контингентима или увозним дозволама, али по начелу да треба тежихи за сталним сманивањем тих ограничена. Разне основе за стицане девиза садржане су, осим у бројним пратећим прописима, и у проиисима о спољнотрговинском пословању који чине једну опсежну целину са девизним прописима ( 26 ). Бажан јесте и донекле променљиви опсежни Списак робе за коју се утврђују услови извоза и увоза (37/66), који уврштава појединачну робу у одяосну категорију за стицање девиза, док су извозна ограничена врло ретка. Посебни прописи важе за неке привредне групације које могу набављати девизе у одреВеном односу према оствареном извозу, за претежне извознике, дугорочну производну кооперацију, увоз опреме из средстава амортизације и плађане опреме за посебне намене. Регулисано je и располагане девизама за вршене инвестиционих радова у иностранству, осниване предузећа у иностранству или стицане учешћа у нима, трансфер потраживана страних лица, промет племенитих метала, располагане девизама од стране домаћих лица ван привреде, девизно пословане овлашћених банака, девизне резерве, левизна контрола у доста широком опсегу, а предвиђене су и новчане казне за девизне преступс

(25) Y нас данас по јединственом девизном курсу на основу новог званпчног паритета динара, алп уз могућност посебног обрачунавања са појединим земљама по чл. 98 Девизиог закона (диспарнтетни курс). (26) Бауерова Збирка тих равно 100 прописа износи око 800 страна.