Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

114

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да оцени у исказима других и трагове које je у њиховој свести доиста или хобож оставио спорни дога Вај. Најзад, сва психичка збивања се опажају посредством других, не непосредно већ путем исказа. Ови сложены психички процеси у кривичном поступку нису подвојени и усамљени, већ узајамно делују на учеснике. Због света овога настаје и неопходност и корисност савлаВивања психологије кривичног поступка. Неприхватљиво je разрешавати психолошке проблеме само на темељу тзв. животног искуства, већ однос према овој психологији мора бити научан. Грасбергер даје следећу дефиницију ове психологије, найме, он казује да je учење о психологији кривичног поступка систематско излагање психичких збивања која су у кривичном поступку у основи откривагьа истине и доношења пресуде. Нема сумње да су ова уводна излагања веома поучна и да она морају сваког правника и друге раднике у кривичном правосуВу мобилисати на савлаВивање психологије кривичног поступка. После овог и оваквог истицања значаја психологије кривичног поступка и постављања одговарајуће дефиниције, разумљиво je што се проф. Грасбергер потрудио да правницима пругки један краћи преглед основних психолошких знања. Аутор je ово свакако учинио спретно, те му не бисмо чинили никакве примедбе, иако би можда психолози били спремни да подвргну строжијој оцени његова психолошка излагана и да заузму нешто другачије ставове и у погледу садржине и у погледу обима. МеВутим, нама се чини да je речено оно што je неопходно и што свакако инструшпе правнике и друге раднике у кривичном правосуВу, кад je реч о неопходним знанима из психологије. Онај ко осети потребу да више научи, мораће да се посвети широј психолошкој литератури. Пажња проф. Грасберrepa je усредсреВена на питана о стицању објеката психичког живота, на очуване и обраду ових објеката и, најзад, на указивање на проблематику снага психичког живота. С овим je, свакако, утрвен пут неопходном психолошком познавагьу материје која je актуелна за захвате и рад у кривичном поступку. Y оквиру излагања о психолошким карактеристикама крнвичнопроцесних учесника и нихове делатности, проф, Грасбергер je сврстао као главна питана: психологију руковоВена поступком и оних који руководе поступком; психологију саслушана и саслушаваног лица; психологију процесних странака; психологију присутних граВана и психолошку проблематику при сачинавану записника о процесним раднама. По, треба истаћи да су ова главна питана веома разраВена и да се под капом сваког од них разматра читава проблематика која je значајна за само главно питане. Тако се, нпр. у оквиру психологије саслушавана и саслушаваног лица разматрају најпре општи основи саслушана, а потом саслушане окривљеног са свим питанима у вези са признанем и поргщанем, да би се после овога дало пуно места психологији сведока и неговог саслушана и, најзад, проучила и психологија вештака и неговог мишљена о одговарајућим спорним питанима. Завршно поглавље побуВује посебно интересоване. Y нему проф. Грасбергер проучава мало обраВивану проблематику психологије стадијума и ситуација кривичног поступка. Реч je најпре о психологији оних који подносе кривичну прнјаву, а затим о претходном кривичном поступку, главном претресу, доношену пресуде и поступку по редовним и ванредним правним лековима. Ова излагана открнвају многе мотивације и