Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У СУЂЕЊУ

I Питање учешћа трађана y суђењу било je у прошлости, међу правницима, предмет многих дискусија, али и данас не губи од своје актуелносхи. Y нашој земљи проблем порохе, како се уобичајено назива ова установа, био je у центру пажње на многим конгресима и саветовањима правника С 1 ). Y задње време нарочито оживљава дискусија по овом питању у вези са предлозима о реформи односно унапређењу нашег правосудног система. Правосуђе, као нераздвојни део целокупног друштвено-политичког уређења, пролазило je кроз све фазе нашег друштвеног развитка и углавном успевало да одрази динамичност тог развоја. У првој послератној фази, ооред осталих закона из области судског права, доноси се Закон о уређењу народних судова (1945.год.), којим су дати основни принципи новог правосуЁа и први пут озаковьена установа учешћа грађана у суђењу. Устав ФНРЈ од 1946. дао je основна начела у организации правосуђа, после њега доноси се Закон о уређењу народних судова од 1946, a касније и Закон о судовима од 1954. године. Већ овај делнмичан приказ показује да су измене у правосудном законодавству вршене доста често, али оне су имале само делимичан карактер. Устав СФРЈ од 1963. поставио je наш друштвено-економски систем на основе самоуправљања и социјалистичког демократизма и истовремено пружио могућности за усклађивање правосуђа са уставним принципима и целокупним друштвеним развитком. Али и после доношегьа Устава велики број правосудних закона je само парцијално измењен. Са даљим развојем новог друштвеног система, а посебно друштвеног самоуправљахва, долази до све већег несюгада између самоуправне, друштвеноекономске основице и правосудие надградње, ко ja у последше време све магье успева да прати брзи развој друштвених односа. Аанас, у процесу спровоЬегьа дал>е демократизације нашег социјалистичког друштва, поставAiajy се одређени задаци у раду на унапређењу правосудног система. Поставл.а се захтев за генералним преиспитивањем овог система, а посебно се истине да судовима треба дати шира овлашћења, већи значај, али и

(i) Тако, на пример, на Првом конгресу правника у Београду 1925. г. расправляло се о учешћу лайка у правосуђу; пзнета су два супротиа мишл>ен>а, али већнна се изјаснила против учешћа лайка у кривичном правосуђу. На Првом конгресу правника ФНРЈ у Београду 1954. било je неколико запажених реферата, нпр. др В. Бајера и других.