Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

веВу одговорност у циљу остварења Уставом загарантованих права грађана ( 2 ). Y оквиру обимних дискусија о актуелним проблемима правосуВа (у скушптинским одборима, на разним саветовањима и стручним састанцима) разматра се и установа учешћа граВана у суВењу (институт пороте). Дискусије се углавном своде на следећа питања: да ли уопште треба задржати институт пороте у нашем судском систему, с обзиром на данаипьи степей нашег друштвеног развоја; да ли треба мењати досадашни систем и оргаштзацију пороте и у ком правду треба извршити ту реформу, или треба задржати садашње стање и обим учешћа грађана у суВену, а само предузети одређене мере у правду побољшања квалитета судща-поротника. Одговор на поставлена питања мора се тражити у нужној повезаности овог института са развојним путем и улогом правосуђа, посебно судова, у нашем систему друштвеног самоуправљања. Судска функција се обавља у јединственом судском систему, али обухвата широко подручје друштвених односа, разрешава веома разноврсне спорове. Тако установа учешћа граВана у суВењу постаје веома сложен проблем који je немогуће решавати на једнообразан начин, већ се то мора вршити у зависности од врсте поступка и спорова који су предмет суђења. Стога je и разматрање проблематике поротног суђења овом приликом ограничено на подручје крнвичног правосуВа. II Установа учешћа граВана у суБењу (порота) јавл>а се у разним друштвеним формацијама и у разним облицима, зависно од државне структуре и друштвеног уреБења сваке поједине државе. Разни посредни и непосредни фактори доводили су до различитих решена питана о учешћу граВана у суВену. При овом не треба губити из вида да владајуВа класа у одреВеном моменту тражи најприкладнија решена ради обезбеБена правног поретка и законитости у земљи, а у цил>у осигурана властитих интереса ( 3 ). ПолазеВи са ових позиција неизбежно je да се установа учешћа граВана у суВењу размотри као историјска категорија. Први класични облици пороте среВу се у антично ј Атгши (суд хелијаста) и Риму (најпре iudices selecti, a касније тзв. квестиони суд). У среднем веку, у периоду чисте владавине феудалаца, нема поротног суда. Када je у Енглеској буржоазија постелено освојида власт, уведена je енглеска порота као прототип савременог поротног суда. Енглеска порота jury - која се појавила веВ крајем XII и почетком XIII века, постојала je вшпе од пет векова, када ce у XVIII веку уклопила у револуционарне идеје и политички програм француске буржоаске револуције ( 4 ).

(2) Др Јосип Брнчић, Правосудии систем (Смјернице за унапређење), Архив за праоне и друштвене науке, бр. 1/1968, стр. 52—55; проф. др Јован Борђевић у делу ..Политички систем (Одељак о полнтичкој улозп суда) нзмеђу осталог констатује да „процес дубље демократизације и друштвеног самоуправљања није до данас нашао бктнији израз ни у теорији нн у пракси југословенског судства. Од свих политичких институција ова организација je до данас остала највише стара и била je најмање предмет свестраних критичких оцена , Политички систем, Београд, 1967, стр. 640.

(з) Др Борислав Благојевић, Политички аспекта учешћа лайка у правосубу, Ahojiu Правног факултета у Београду, бр. 2/1956, стр. 142.

(4) Др Миленко Јовановић, Порота у правосуЬу Југославије, Београд, 1958, стр. S —24.