Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

398

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

уговора у италијанском праву. Међутим, потребно je истаћи да су то само тзв. типичны уговори, док постоји знатан број атипичних уговора које карактерише низ особености. Приказ и анализа свих тих уговора далеко би превазишли обим овога рада. Ипак, и поред необичног богатства свих ових облика и форми, по мишљењу неких италијанских правних писаца могу се дефинисати основни карактеристични елементи аграрног уговора ( 2 ). То би био облигациони уговор, који по својој правној природи не спада ни у уговор о ортаклуку ни у уговор о закупу. Према овим писцима, реч je о једној посебној економској и правној категорији ( 3 ). To je уговор о удруживању, али не у сврху стварања ортаклука, већ у сврху унапређења одре Вене производив у пољопривреди (ратарство, повртарство, сточарство и друге гране). Према овим писцима, аграрии уговор увек садржи један основни елеменат, то je обрада земљшита или гајење стоке. Рационално коришћење производных средстава при обради земљишта или при гајењу стоке представља непосредан цил> овог правног посла. Овај цил> аграрног уговора увек претпоставл>а један комплекс техничких средстава земљиште, климатске услове, семе, Вубриво, машине и, на крају, људски рад. Стога, према овим правним писцима, у овом уговору правном послу није реч о коришћењу једне просте ствари, већ о јединственом функционалном комплексу, чија се структура и садржина одражавају у свим правима и обавезама уговорних страна. Тако, овај процес започиње са земљиштем, које je иначе већ резултат људског рада, који га je од „негостољубиве утрине” претворио у обрадиву земљу инвестирајући рад и капитал и одржавајући његову плодност. По мишљењу ових писаца, обрадива земл>а je као и сваки живи организам, рађа се, живи и умире на пример, обрада земљишних тераса на брдима ( 4 ). Y покушају да се створи општа формула аграрног уговора, неки италијански писци теже најпре да дају једну дефиницију која би била општа и којом би били обухваћени сви аграрии уговори без обзира на гьихове особености. Тако имамо дефгшицију да je аграрии уговор такав уговор којим се утоворне стране обавезују, обе или једна од њих, да ће организовати пословавье у циљу вођења одређеног пољопривредног предузећа (газдинства) ( 5 ). Према овој дефиницији аграрии уговор би био једна посебна врста облигационог уговора којим се организује одређена заједница сауговарача у сврху вођења одређеног пољопривредног газдинства. Y ствари, једном овако широком дефиницијом били би обухваћени сви пољопривредни уговори који су напред наведени. Извесни писци се не слажу са оваквим дефинисањем, jep сматрају да je сувише наглашен институционални характер, а да нису довољно потцртани облигациони елементи. Y погледу уговорних страна код ове врсте уговора, сматра се да се по правилу не тражи пуна пословна способност. Писци којн заступају ово мишљење истичу да није реч о уговору о раду или уговору о делу, већ о једном посебном послу, па се не тражи осамнаестогодшшьа старост за уче-

(2) De Ruggiero; Istituzione di diritto civile, vol. 11, p. 328.

(3) Gian Gastone Bolla Carlo Faassoldati: Contratti agrari, Torino, s. a., p. 41—52. (4) Bassanelli: Corso di dirito agrario, Roma, 1946, p. 129.

(5) Branca: Affitto di fondi rustici. Milano, 1958, vol. I, p. 761 ff.