Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

399

АГРАРИИ УГОВОРИ У ИТ АЛ ИРАНСКОМ ПРАВУ

снике у таквом правном односу. Y томе они виде и разлику од уговора о делу или уговора о раду. Ако постоје ваъани мотиви, ови правки писци сматрају да уговор о наполицн или о делимичном колонату могу закључити и млађе особе (нпр. од 15 година). Такође се сматра да су ови уговори у доброј мери intuitu personae и да су зависни од личних свој става наполичара или закупца. Стога се овим личним својствима у уговорима поклагьа посебна пажгьа. Истина, смрт уговорних страна по правилу не утиче увек на постојање уговора, већ се уговор може продужити и после смрти наполичара или закупца, ако чланови његове породице расположу одговарајућом радном снагом и ако желе да наставе са испуњењем уговора. Објект аграрног уговора су, према овхгм правним писцима, земљиште и његово коришћење. То je, по овгш писцима, један објективан елеменат без којег се не би могли замислити аграрии уговори уопште. Наравно да перед овог основног елемента и у вези са гьим долази и одговарајући пољопривредни инвентар и зграде привредног карактера, тј. све оно што je потребно за нормално обављање пољопривредне делатности. АРУ ГИ елеменат je субјективан, а то je одређени рад лица које врпш пољопривредну произи које води пољопривредно пословање. Сједињавањем ова два елемента, земљишта и капитала са људским радом, остварује се циљ аграрног уговора и гьегова суштина. Овде морамо одмах приговорити да je овако резоновање економске природе и да више представља покушај одре Вене социјалне анализе него правно објашњење ове појаве. Уопште, осећа се да у савременој иташјанској правној литератури преовлаВује један посебан начин објашњавања правних категорија. Наиме, и при објашњавању чисто правних категорија обимно ce користе социјални и економски елементи, тако да правна објашњења долазе евентуално тек у други план. To je случај иса овим уговором аграрним уговором, који je баш у правом смислу речи јако обојен социјалним и економским моментима. Сматрамо да бисмо, и поред низа објашњења, основне елементе овог уговора могли обухватити следећим: а) у питању je сарадња уговорних страна у заједничком послу; б) иако објект представља један комплекс, итак су одре Вене ствари и тачно предвиђене људске радње, на једној страни землшште или стадо, а на другој одре Вене радхье, труд и способности; в) кауза овог уговора je такође неопходан елеменат који му даје особеност, найме, овде се кауза испољава у томе што се једна уговорна стране у послу обавезује због тога што je друга страна пристала да обезбеди одреБена средства или тачно одреБен рад у циљу заједничке производив, уз узајамно признавање права на одреВено учешће у расподели. Дужни смо напоменути да овако јасан закључак не би могао да се извуче непосредно из иначе врло богате правке литературе о овом питању. Овај зашъучак je извео сам аутор на основу проучавања великог броја радова који се односе на ову иначе врло сложену, а и занимл>иву правну материју. Тешко би се могло прихватити једно друго објашњење које je доста јасно, али које објашњава аграрии уговор више институционално. Наиме, према овом схватагьу аграрии уговор би био један уговор о полюпривредном предузећу - газдинству. Суштина овог уговора се састоји, према овом схватагьу, у прецизној преоријентацији удела са циљем њиховог коришћења у току воВења једне продуктивне и орга-