Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

406

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Наполица не престаје смрћу власника. Y случају смртя наполичара, нг.полица престаје крајем текуће године, изузев ако међу наследницима наполичара постоје лица која могу наставити рад и представљати чланове наполичареве породице. Y случају да je наполичар умро y последња четири хмесеца пољопривредне године, чланови породице могу захтевати да ce она настави до краја следеће године, под условом да обезбеде добру обраду земљишта. Овај захтев мора бити учињен два месеца после смрти наполичара или, ако то није могуће, пре почетна нове пол>опривредне године. Y случају да уговорне стране не испуњавају своје обавезе, уговор може бити раскинут прехма општим правилима о раскиду уговора због неизвршеньа обавеза. При престанку наполице инвентар се дели према следећим правилима; а) живи инвентар се дели према врсти, броју, квалитету и тежини, ако не постоје неке друге одредбе, према вредности, водећи рачуна о разлици између времена када je уложен и времена деобе; б) ако се ради о мртвом инвентару, према колнчини и квалитету, рачунајући умањење од основинх тржипших цена ко je je настало у току редовног коришћења па до момента поделе, в) ако се ради о тачно одређеном мртвохм инвентару, посебне намене, количина и квалитет се утврђује прехма гьиховом посебном кар актеру. Y целини посхматрано, нанолица je у италијанском праву један од најподробније регулисаних пољопривредних уговора. Она има не само посебан еконохмски значај на италијанскохМ селу, већ представља један врло богат и разрађен правки институт. Сва правила која смо напред навели само су основни принщш или начела, ко ja су мање-више когентне природе. Међутим, низ пој един ости регулише се искључиво обичајима. Стога овде обичаји имају огроман значај. Многи законски текстови непосредно се позивају на обичаје и самим тим санкционишу већ постојеће стање. Ови обичаји су врло различити, и то како по својој суштини тако и по многим појединостима. На пример, у низу области постоји правило да наполичар мора, без обзира на његово учешће, при подели добити најмање 40% производа, не рачунајући оне који су неопходни за потребе наполичареве породице. Овај облик напохшце се примењује у Тоскани и Емилији ( 20 ). Међутим, у другим провинцијама су предвиђена друга правила, тако да у некима наполичар не може добити мање од 50% од постигнутих плодова, а негде обнчаји захтевају да тај проценат буде и већи (55, 60, 65% и сл.). Наравно, није реч само о различнтој подели прихода, већ исто тако и о врло разхшчитим узајамним правима и обавезама. Нарочито ове разлике ностоје када je у питању поболхшање. Раније смо поменули посебан Закон од 25. фебруара 1963. године, који се односи искључиво на провинцију Лапцо. Овим прописохм je, на пример, извршена конверзија свих законских права која пргшадају емфитеути и одређена су права која се односе на кохгонат са побохъшаием, у ствари један посебни облик наполичарства. Истина, према овом Закону, чл. 4, предвиђено je да ће у року од 90 дана од дана ступагьа на снагу овог Закона, специјална техничка комиснја провгш-

(20) Carlo Frassoldati: La compartecipazione emiliana e le leggi di proroga, Riv. Dir. Agr., 1956, 11, 297.