Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

405

АГРАРИИ УГОВОРИ У ИТАЛЮАНСКОМ ПРАВУ

пољопривредну годину, али ако не буде отказана, сматра се да ce прећутно обнавља из године у годину, с тим што се може отказати најмање шест месеци пре истека уговореног рока или у сагласности са локаляим обичајима. Што се тиче наполице на одређено време, она се не прекида истеком одређеног рока ако није дат отказ, већ се обнавља из године у годину. Према одредбама италијанског Грађанског законика, власник je обавезан да обезбеди уживанье и коришћење пољопривредног земљишта за обављање полюпривредне делатности, као и одговарајућу зграду кућу за наполичареву породицу. ТакоВе, власник je дужан да обезбеди и надгледа да се примењују правила добре аграрне технике. Y погледу живот и мртвог пољопривредног инвентара, власник и наполичар су дужни да га обезбеде у једнаким деловима изузев у случају супротне погодбе или другачијих обичаја. Раније je било предвиВено да ће се питање обезбеВења средстава решавати према корпоративним правилима, али je ова одредба проглашена ништавом послератним декретима Италијанске Републике. Према Законику, наполичар je обавезан да доступа по упутствима власника и према потребама добре обраде, лично радећи на одреВеном добру заједно са члановима своје породице. Он je такоВе обавезан да остане постојано на поседу са својом породицом и дужан je да се брине о поседу и да одржава нормалну продуктивност. Он мора да се брине да све ствари власникове сачувају одреБену вредност и да им при томе поклони пажњу доброг домаћина. Наполичар нема право да без сагласности власника, изузев ако постоји неки супротан обичај, у свом властитом интересу врши неку активност у корист трећег лица. ТакоВе постоји и једна забрана општег карактера, према којој наполичар не може уступити наполицу другом лицу без пристанка власника сопственика земљишта. Затим je предвиВено да у односима који се тичу наполице наполичар представља читаву породицу. Уговорне обавезе наполичара које се односе на наполицу обезбеБене су његовим добрима као и заједничким добрима наполнчареве породице. Чланови наполичареве породице не могу располагати својим добрима ако нису испунили јемство по обавезама из наполице. Трошкови обраде земљишта и трошкови за извршење заједничке активности, искључујући радну снагу, терете на равне делове власника и наполичара, изузев у случају супротне погодбе или ако je локалним обичајима другачије предвиВено. Y погледу побољшања важи споразум измеБу странака или се оно решава према обичајима, а у недостатку ових то решава суд водећи рачуна о стварним приходима које je овим побољшањима допринео наполичар. Мање инвестиције и улагања, неопходна за нормалну производњу, падају на терет наполичара и наполичареве породице. Наполичар мора обавестити власника о подели прихода који ће бити дељени у натури, ако не постоји супротан споразум измеБу странака. Y недостатку споразума или месних обичаја, наполичар мора превести плодове до магацина власника у количини која припала власнику на основу по деле. Y случају да се подела врши уз обрачунавање произвола према тржишној вредности, она се остварује према вредности у моменту испуњења обавезе. Y случају такве поделе, наполичар има право прече куповине плодова који би према условима деобе припали власнику.