Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

408

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стављају и одређене нијансе у правима и обавезама уговорних страна. Тако нарочито у средњој Италији, где je реч о монокултури и где нема плодореда, постоје посебни облитщ колоната, а то су: „participanze”, „inquilinato”, „terratico” и други ( 24 ). 8. Суделовање удруживање у пољопривредној производњи compart ecipazione agraria. Суделовање y пољопривредној производњи je један вид удруживања који има више варијанти. Овај облик удруживања обично се регулише колективним уговорима ( 25 ). То су, у ствари, остаци врло старик средњовековних односа на италијанском селу. Суделовања у пољопривредној производњи деле се на породична и колективна. Већи економски значај имају, а и правно су занимљивија колективна удруживања. Члану ~суделован>а”, удруженику, по правилу није обезбеђен стан на земљишту које обрађује. То землиште je обично у једном великом комплексу који се користи заједничким иригационим системом. Расподела се врпш различите, зависно од врсте землишта и врсте производа. Ова суделовања су по свом облику и карактеру различит од једне провинције до друге (тако имамо различит суделовања у провинцији: Емилији, Мантови, Венету, Лацију и Сицилији). Ипак, за већину суделозања je характеристично то да су добра намењена уживању одређеног круга лица који су чланови удружења, као и њиховим потомцима. Y ствари, пост oje стари чланови (originari) то су чланови по пореклу и они самим рођењем стичу одређена права у удруживању-суделовању и нови чланови, који такоЁе могу стећи права, али ако накнадно приступе већ постојећем колективном уговору. Сви чланови без обзира на њихово порекло имају задатак да сачувају и поболшају пољопривредни посед и да раде на унапређењу пољопривредне производње. Уживатье землишта je увек резервисано само за учеснике, док удружење има увек само једну голу својину nudum ius. Основна садржина суделовања-удруживања испољава ce у томе што оно обухвата све учеснике и што они представлају један колектив садашњих и будућих. Y том смислу учесници се поистовећују са удружењем, па су и они у извесном смислу носиоди права својине на заједничким добрима. Сва правила једног удружења-суделовања деталније се регулишу статутом. Тако свака организација суделовања има свој статут којим je утврВено на који начгш се земла додел>ује, када се врши поновна подела земле, колико година траје обрада земле од стране појединог учесника у суделовању и одређују се обавезе учесника у погледу илаћања накнаде за коришћење земле коју je добио од удружења-суделовања. Ове периодггчне поделе земле имају за цил да се оствари извесна равноправност меВу учеснгщима суделовања у аграрној производњи, јер су то по правилу становници истог села или засеока, па се они сви заједнички појављују као учесници удружења ~полопривредног суделоваља.”

(24) Serpieri: Studi su contratti agrari, Roma, p. 93; Rabbeno: La mezzadria e i vari sistemi della Colonia parziaria in Italia, Milano, 1895; Orlando Cescio: II lavoro nei contratti agrari atipici, Rivista Trim. Dir. e Proc. civ., 1956, I, p. 105—112.

(25) Rossi: Struttura giuridica del contralto di compartecipazione, Rivista di diritto civile, 1941, p. 197; Carlo Frassoldati: La compartecipazione emiliana e le leggi di proroga, Riv. Dir. Agr. 1956, 11, p. 291 298.