Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

409

АГРАРИИ УГОВОРИ Y ИТАЛИЈАНСКОМ ПРАВУ

Тако професор Фрасолдахи наводи у својој опширној сгудији пример једне „ Participanze ” и промене у њеном саставу од 1878. до 1919. године. На основу ових хабела може се до!ш до закључка да je број уписаних породипа у удружење „пољопривредно суделовање” осхао исти (94 породице домайинства), да je пољопривредна површина такође осхала скоро иста (1598 хекхара), да се незнатно повећао број лица ■ — чланова породице, ито са 2320 на 2450, и да се релатнвно смањио посед по глави становника, тј. од 3450 на 3170 квадратних метара. То значи да су са чисто социјалног гледишта ови односп врло устаљени. Овде je, по речима наведеног аутора, дошла у извесном смислу до израза вековна традиција, која je характеристична за извесне крајеве Италије. ( 2,i ). 9. Давање стоке у наполицу la soccida. Уговором о давагьу стоке у наполицу уговорне стране се удружују ради гајења и искоришћавања одређеног броја грла и ради обављања заједничке активности са циљем деобе прираста стоке и осталих произвола, као и других користи које се из тога добију. llpeiMa италијанском Грађанском законику постоје три облика наполице у сточарству: a) обична наполица; б) делимична наполица; в) наполица са обезбеђењем пашњака ( 27 ). а) Обично давање стоке у наполицу la soccida semplice. У случају обичног давања стоке у наполицу, стоку даје сопственик (socciđante). Проценом вредности која се врпш при предаји стоке на почетку уговора наполичар (soccidario) не постаје сопственик. При процени морају бити назначени број, врста, квалитет, пол, тежина и старост грла стоке, као и одговарајућа тржишна цена. Ова процена служи као основ при одређивању главнице која припада власнику на крају уговорног односа. Ако у уговору није предвиђено време трајања уговора о обичној наполици у сточарству, он траје три године. При истеку уговора уговорног рока не престају права и обавезе уговорних страна. Уговорна страна која не намерава да обнови уговор мора дати отказ најмање шест месеци пре истека рока или у неком дужем року који je предвиден у уговору или према обичајима. То значи да je минималан рок за отказ шест месеци и та одредба je императивне природе, а уговором или у складу са обичајима може се предвидети и лужи рок за давање отказа ( 2S ). Ако није благовремено дат отказ, сматра се да се наредних година уговор аутоматски обнавља из године у годину. Власник стоке руководи производњом неговањем стоке и мора се у томе придржавати правила добре технике. Наполичар je дужан да, према упутствима сопственика стоке, обавља послове око збрињавања и неге стоке која му je поверена, као и при обради добијених произвола и њиховог транспорта до уобичајеног складишта. При свему томе, наполичар при гајењу стоке мора поступати с пажњом доброг одгајивача ( 2в ).

(26) Carlo Frassoldati; La compartecipazione emiliana, Milano, 1939, p 137, 148.

(27) У чл. 2170 2187. италнјанског Грађанског законика су у посебним параграфнма регулисана ова три облика наполице у сточарству.

(28) У чл. 2172. ИГЗ. било je, поред осталог, предвиђено да Не важити и отказни рок утврђен корпоративним правилихма, али je овај део аброгиран послератним законихма. Ових упућивања има и у другим одредбама које регулишу ову материју, али Не она у дал>ем излагању бити занемарена.

(29) Чл, 2174. ИГЗ гласи: ~И socndario deve usare la diligenza del buon allevatore". То значи да се тражи посебна стручна професионална пажња.