Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

напредовало ка богатијим и вишим облицима живота. Али, није за одбадивање ни мисао да би наше друштво ишло још брже и боље напред да je нађен и кад би био нађен адекватиији начин правног одражавагьа друштвених односа у вези с друштвеном својином. Време je, чини нам се, да се у том правду учини озбиљан напор или бар о томе почне размишљати. 3. Самоуправљање и граЬански законик. Y неким срединама које су заинтересоване за доношење нашег граБанског законика постоји жеља да самоуправљање као специфична характеристика нашег социјалистичког друштва дође до пуног израза у нашем граВанском законику. Шта више, жели се да самоуправллгье буде један од оних основних елемената који треба да доведу до тога да наш граЬански законик буде радикално нов у односу на постојеће и раније грађанско законодавствоПосматрајући нашу друштвену стварност и савремени свет, морамо се сложити да je самоуправљање у првом реду оно што нас од тог света разликује. Али, то не значи да смо сагласни с тим да самоуправљање може да буде стуб или један од стубова изградгье нашег граБанског законика нити оно што ће овом законику моћи да Aâ радикално нов печат у односу на постојеће и раније граВанско законодавство. Самоуправљање je пре свега унутрашња ствар, унутрашњи механизам функционисања радних организација социјалистичких правних лица. Односи који настају у радним оргагшзацијама на основу самоуправљања нису граВанскоправни односи, нити њих регулише граВанско право, чак и кад имају имовински карактер (садржину), него су уставноправне, управноправне и радноправне природе. Они се заснивају на одлукама органа ухтрављања a испољавају се у форми решена. Као унутраппьа ствар сваке радне организације, односи који настају на основу самоуправних процеса непознати су другим радним организапијама, а оне за њих и немају неког посебног интереса. Свака радна организација разрешава односе у својим оквирима како најбол>е зна и уме. Напротив, граВанскоправни односи нису односи који настају и који се разрешавају у оквиру радних организација, него односи које радне организације и правки субјекти уогапте заснивају у спољашњем свету или, другим речима, које заснивају на тржгшгту. Ступајућн на тржиште и, у вези с тим, у односе поводом материјалних добара и услуга, субјекти се уогапте не интересују за узајамне унутрашње прилике, нити имају потребе ни времена за то. За засннвање граВанскоправних односа није уопште важно какво je унутрашње биће субјеката; битно je да они наступају као субјекти. Да би засновали нравно ваљане односе, довољно je да су они или њихови заступници за то нравно овлашћени. Кад je реч о социјалистичким правним лицима и правнпм лицима уопште, ниједан од субјеката не испитује, нити за то има времена, да ли овлашћење одговара унутрашним одлукама органа сваког од њих. О тим одлукама право води рачуна само уколико су другој страни биле познате, с тим што терет доказивања те чињенице лежи на страни која се позива на одлуке супротне овлашћењу на основу кога се наступило на тржишту. Право не би могло да усвоји друга решена а да озбиљно не угрози нормалан ток друштвеног живота.