Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ О УГОВОРИМА О ПРЕВОЗУ РОБЕ БРОДОМ У РИМСКОМ ПРАВУ

1. После пунских ратова Римљани су се укључили у медитеранску поморску трговину, да би у току наредних столећа достали господари Средоземља. Последица тога било je стварање правних институција, којима je регулисана поморска трговина. С обзиром да су бродовима управљали обидно робови или синови патерфамилијаса, претор je још у последнем веку републике увео тужбу actio exercitoria, којом су повериоци капетана брода тражили наплату својих потраживања од његовог патерфамилнјаса. Из грчког права рецишграни су, са извесним модификацијама, ( х ) faenus nauticum, уговор о поморском зајму чија je економска сврха била осигурагье поморског транспорта ( 2 ) и тзв. lex Rhodia de iactu, прописи о равномерно j расподели штете настале поморском хаваријом на све власнике товара превоженог хаварисаним бродом ( 3 ). Међутим, и поред тога, Римско поморско право није у своме развоју ни приближно достигло онај ниво до кога су се развиле друге гране римског приватног права, посебно облигационо право. Док су за најважније послове путем којих се обављала робна рамена релативно рано изграђени посебни, именовани уговори контракты или пакта са подробно одреВеним обавезаЈма странака, римско право ннје никада успело да изгради уговор о поморском транспорту. Бродски уговори и возарски уговори у поморству закључивани су као контракт locatio-coiiductio, па су и у Тустинијановој кодификацији сва питана у вези са превозом робе бродом трехирана полазећи од тужби actio locati и actio conducti. ( 4 ) Ово се одразило ина доцнији развој права, тако да je још Потје тврдио за бродарски уговор да „било како да се посматра, он je прави уговор о закупу”, а за бродарпну каже да je то закупнина ( 5 ).

(i) Y новијој романистици заступано je додушс гледиште да су и faenus nauticum и прописи о равномерном сношењу штете настале поморском хаваријом установе чисто римског права те да су тек у посткласичном праву добиле грчке називе De Martino, Note di diritto romano martittimo, Rivista del Dir. della Navigazione (=RDN), 111, 1937, стр. 335 и даље. али оно се, међутим, не може прихватити и одраз настојања да се чегира a priori било какав утица j грчког права на римско право.

(2) D. 22,2 и С 4,33 (3) D. 14, 2

(4) Тако сви текстови у којима je реч о actio exercitoria (D. 14,1) и lex Rhodia de iactu (D. 14,2).

(5) R. Pothier, Des lonages maritimes. Traité de la charte-partie, (y: Traité des contrats maritimes, société et cheptel, Paris et Orléans, 1774), art. prélim., n. 5 i n. 103.