Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

104

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Законско право прече куповине појављује се као једно од ограничења права својине ( 3 ), заправо ограничена слободе избора другог уп> ворника ( 4 ). Сопственик има обавезу која je установлена законом, да ствар коју je одлучио да прода понуди претходно лицу које има право прече куповине да купи ствар по цени и под условима ко je je продавац одредио. Погађања и преговора овде не може битн. Уколико понуђени не прихвати понуду онако какому je саопштио сопственик, сопственик ће моћи да слободно тражи купца. Он je своју обавезу према прекупцу испунио и Слободан je да закључи уговор са трећим лицем. Но то само у случају да остане при условима првобитне понуде. Ако у било чему ублажи услове понуде, биће у обавсзи да поново понуди прекупцу ствар на продају под новим повољиијим условима (члан 53, став 1. ОИЗ). Како треба поступити у случају ако услови понуде остану до душе пеги, али услед промењених општих прилика бивају повољнији? (на пример, номинално исти износ новца има услед инфлације све ман>у куповну моћ). Врховни суд Југославије сматра да су се услови понуде учитьене прекупцу изменили, ако je продаја извршена у измењеној општој привредној ситуацији која je утицала на тржишну цену односне врсте непокретности. Сопственик треба да после извесног времена понозо упуги поиуду прекупцу ( 3 ). Најпре, право прече куповнне појављује се као право првенства ( 6 ). а ггрекупац се јавља као први купац. Прекупац има право да му сопственик понуди да ствар купи и да одлучи да ли ће то учинити, то je први изглед права прече куповине.

члан 6. утютребл>ен je израз: право откупа да означн право првенствене куповине. Ми ћемо уиотребљаватп израз „право прече куповине”, а израз „прекупац” за ознаку лица које вршн то право. Овај израз нам се чини погоднији од гломазног: „овлашћеник (носилац) права прече куповине”. Реч прекупац добила je до душе и једно пежоратнвно значење у трговини, и готово се изједначила са речју накупац. Ипак, ово значење није распрострањено у великој мери. Стога реч прекупац можемс употребити у њеном изворном значењу, у коме означава лице ко je има право да ствар купи пре осталих купаца.

(з) Ж. Пер и ћ; О уговору о продаји и кшовини, 111 стр. 164; Наравно када се о праву прече куповинс говори као о права својине онда се мисли на ограничена у погледу правног располагања, ограничена у погледу једног од елемената начела аутоиомије вол>е. Премэ овом началу сопственик може да закл>учи уговор са лицем са којим хоће (видети: Облигационо право према белешкама са предавања професора Др М. Константиновића 1Q59, стр. 14 —15). Законско право прече куповпне сужава му тај набор на тај нач!ш што га обавезује да претходпо понуди ствар на продају прекупцу. Ово ограничење права својине делује тек у тренутку кад je сопственик већ одлучио да престане да буде сопственик ствари. Зато je оно блаже од осталих ограниченья. Видети: A. Kouatly: Droit de préemption стр. 595.

(4) С. Перо в и ћ : Облигационо право, I. стр. 14; Henry Léon et Jean Mazeaud: Leçons de droit civil, t. 111. 3 ème édition, Editions Montchrestien, Paris 1966, стр. 92.

(s) Пресуда Врховног суда Југославије Гз 88/66 од 28. новембра 1967. годше Збирка судских одлука, ктьпга XII, свеска 111 бр. 313 стр. 93. Y једној ранијој одлуци Врховни суд Ту гославије заузео je био супротан став. Видети; Пресуда Врховног суда Јутославије Рев. 1961/65 од 9. јула 1965. Зборпика судских одлука, књига X свеска II бр. 168, стр. 21—22.

(б) § 670 СГЗ „Што се тиче непокретних добара као милжова и баштмна, закон даје неким лицима право да имају првепство на куповину. Таква лица су смесннчарн или заједничари, родбина најближа, која би право наслеђа у продатнм добрима имала, која би по закону наследила, и суседн први и комшије”. У овом смислу и §§ 671 и 673; Впдегн A. Kouatly: Droit de préemption, стр. 52—60.