Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

учаватьа језика балканских народа су имала пре свега своју научну, политичку и практичlгу вредност, баш у оно време када je Балкан био раскомадан између Аустрије ш Турске, па je требало пред научном и политичном јавношћу доказати специфичности појединих језика, сличности и разлике. Y томе смислу проучавао je језик Македонских Словена, говорно подручје српско-хрвагског језика, сличности и разлике у језику Јужних Словена, затим отпоре насилној маВаризацији и германизацији у Банату, Бачкој, Прекомурју и Корушкој. Ослањајући се на Доситеја Обрадовића, Бука Караџића и Људевита Гаја, Јован Цвијић се борио за ј единство српско-хрватског језика и књижевности и истицао миграције као онај фактор који je убрзао брисање културних, па према томе и језичких разлика. Психички типови. Психологија je рано ушла у Цвијићево научно дело као савезник антропогеографије, социологије, етнологије и етнографије. Према томе, не могу се прихватити мшпљења да се Цвијић касно почео бавити психологијом, јер он сам признаје на једном месту да je психичким особинама балканских народа био окупнран од 1887—1915. године. Како видимо, са психологијом Јован Цвијић није постутшо као Огист Конт. Пије je искључио из свога система наука, већ на почетку научне делах ности уврсхио je, како би лакше проучио основне психичке особине разних етничких трупа, народа и народности. Y историји социологије бројни су други социолози који су повезали психологију са социолога јом, односно социологи]у са психологи]ом. Y томе предњаче представншдн психолошке социологије. Савезншлтво, сарадњу и пријатељство између социологије и психологије у проучавању друштвених појава данас заступају Лукић, Гурвич и Мос ( 14 ). Такву везу и сарадњу између ових двеју научних дисциплина налазимо у више Цвијићевих научних дела ( 15 ). Цвнјић je проучавао темперамент и карактер, поједине карактерне црте, менталитет, верска, политична и психичка понашања, поглед на свет, националну свест сеоског и градског становништва, разних етничких трупа, народа и народности. Психичка понашања градског становништва проучавао je у централном делу европске Турске. МеВутим, ипак у његовим делима преовлађују пснхичке особине сеоског становништва Балкана. ГЬега су пре свега интересовале психичке особине села, читавог једног краја, старинаца и досељеника и најзад психичких тшова који се највшне јавл>ају у проученом крају. Зато он проучава промене у психичким -особинама, настале миграцијама, под промењеним начином живота у новој географској, социјалној и културној средини. Солидно je позиавао истраживања ове врсте у науци Немачке и Француске, у делима Канта, Лацаруса, Штајнтала, Бунта и Фујеа и према њима се критички односио. И сто тако солидно je познавао друшхвене, економске, подитичке и културне прилшсе народа Баклана, па je зато и успео да прикаже психоло-

(14) Вl[дети др Радомир Лук и ћ, Основи социологије, страна 33. Видети Жорж Гурвич, Савремени позив социологије, страна 56.

(15) Видети Тов а н Цвиј и ћ, Нека проматрања о етнографији Македонских Слобена, Београд, 1906. године. Основе за географију и геологију Македоније и Старе Срои je, Београд, 1906. године I и 11. Јединство и психички типови динарских Јужних Словена, Ниш, 1914. године. La Péninsule. Balkanique, Paris, 1918. године. Балканско полуострво, 1 и 11, Бсоград, 1922. и 1933. године.