Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

19

САВРЕМЕНО КРИВИЧНО ПРАВО И ИСПИТИВАЊЕ ОКРИВЉЕНОГ

посебна стручност, него ни онда кад je за то потребно само дуже време. Суд тако утврђује стање личности окривљеног најчешће посредио, на основу списа, на основу извештаја лида која су се по налогу суда бавила личношћу окривљеног, или на основу исказа сведока. Непосредан контакт са окривљеним суд има само за време краткотрајног суђења (вшпе контаката, и према томе више могућности непосредног сазнана о личности окривљеног има истражни судија али он, осим у поступку према малолетницима у неким законодавствима, не суделује у суђењу). Такво утврсиване стана личности окривљеног више je прихватане туђег мишл>ена, уз ограничено могућности контроле, него формирање сопственог. Закључци судске одлуке уколико се односе на личност окривљеног, само су малим делом закључци суда. Према тим резултатима туђег рада суд има два дијаметрално супротна става: или их прихвата онако како су дати без проверавања (то бива сасвим изузетно) или се из аверзије према научним испитивањима, која потиче некад из неухгућености, а некад из свести о сасвим релативној вредности ових закључака, труди да што мање воде рачуна о нима, и иду на решења која су за окривљеног најблажа, уместо на решења која би била у складу са овим извештајима. На Аругој страни запажа се тенденција, којој се суд одупире, и сматрамо с разлогом, да се кривично правосуђе претвори у ствар лекара, психијатара, психолога, педагога, социјалних радника итд. чијим би за юъучцима суд само давао обавезну снагу. Таква тенденција отвара питање односа између кривичног поступка и оваквих криминолошких истраживања. 11. Противречности Принцип индивидуализације казне преко проучавања личности окривљеног je један, али не једини принцип којим се руководи савремено кривично право. Отуд појава низа противречних ситуација у доктрини и позитивном праву. 1) Упоредно са испитивањем личности окривљеног у цил>у правилног одабирања санкције (испитивање значи успоравање поступка), јавл>а се и сасвим супротна, идеја, идеја аутоматизације кривичног поступка ради постизања брзине и ефикасностн. Иде ja се јавља под притиском огромног броја крнвичних дела, проузрокованих увећањем броја становништва, напретком технике, изменении начином живота, јачањем правног и техничког саобраћаја и других кримогених фактора. Иде ja je нашла примену у прво време само за радње малог друштвеног значаја, иступе и неке преступе (у виду установе наплате новчане казне на месту дела без икаквог поступка и одлуке, доношена одлуке без претходяо вођеног поступка и испита окривљеног, доношена одлуке у одсуству недошавшег окривљеног, или скраћнвање поступка на други начин), Данае се показује тенденција да се такав поступак прошири и на кривична дела која имају