Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

77

ПРАВИЛ ПРИРОДА ДРЖАБНОГ САВЕТА С. Р. РУМУНИЈЕ

Представнички карактер Државног савета je уосталом, утолико ви шс очигледан шхо се у његовом саставу налазе искључиво народни посланици, које je народ непосредно изабрао. в. Државни савет je колективни орган. Као и сваки друти орган државне власти Државни савет je колективни орган. Y румунском уставном систему усвојено je начело да свака одлука која се односи на вршење државне власти мора бити колективно дело представника, шхо je нарочито подвукао члан 67. Устава прописујући да je основно начело деланности Државног савета колективно управљање и колективан рад. Што се тиче његовог са,става Државни савет има једног председника, три потгфедседника и петнаест чланова, и овако изабран Савет бира свога секретара. Мада je то један колективни орган, сходно члану 63, тачка 11. Устава, Државни савет спроводи известан број својих овлашћења (у питању су надлежности које се односе на представљање Социјалистичке Републике Румуније) само преко свога председника. Несумньиво je да овакво решење налажу саме потребе праксе, која се у сличним односима не би могла прилагодити делатности једног прилично бројног колективног органа, као што je то Државни савет. Тим поводом расправљало се да ли Државни савет, с обзиром да врши оне дужности ко je спадају у тзв. овлашћења шефа државе, треба сматрати као шефа државе и то колективног шефа Социјалистичке Републике Румуније ( 2 ). Чини ми се, меЬутим, да се овакво решенье не би смело усвојити. Установа шефа државе je са великом прецизношћу обележена у организацији капиталистичких држава, у томе смислу што преко те установе, као шефа извршне власти, егзекутива има првеиство над представничким органима. Битне дрте шефа државе, као институције уставног права, састоје се у томе што он уж ива сталност. Једном када je изабран, немогуће je уклонити га са тога положаја; сем тога он није одговоран у томе смислу што никоме нема да подноси рачуна о начину обављања своје дужности. МеЬутим, ове се карактеристичне црте не запажају код Државног савета, којег бира Велика народна скупштина за време трајања њсног мандата и која га може у сваком тренутку разрешити. С друге стране, Државни савет je одговоран пред Великом народном скупштином и дужан je да joj поднесе рачуна о целокупној својој делатности. Према томе, уколико се жели сазнати по сваку цену ко je шеф државе у румунском уставном систему, ни у коме случају то не би требало тражити у личности једног органа који се може разрешити и који je одюворан. г. Државни савет je врховни орган државне власти. Већ смо наговестили да оно што карактерише Државни савет као врховни орган државне власти, то je природа гьегових овлашћења, што je тачно како у погледу

(2) ¥ томе смислу в. N. Prises. Dreptul de Stat al Republic! Populäre Romaua (Држэвно право Народно Реггублике Румуније), Букуретпт, 1967. стр. 374—377.